ĐUBRENJE RATARSKIH I KRMNIH USEVA.
NAZNAKE U VEZI ĐUBRENJA I ODREĐIVANJE NORMI ĐUBRIVA ZA NJIVSKE USEVE:
* za ratarske i krmne useve označene zvezdicom, uz upotrebu 20-30 t/ha stajnjaka (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
Smatra se da bi u zemljištu bilo potrebno 0,10 - 0,20 % ukupnog azota, a procenat azota se dobija kada se procenat humusa u zemljištu podeli brojem 20. Pri pH vrednosti zemljišta 4,0 - 5,5, procenta humusa 2 - 4 % i utvrđenog ukupnog azota 0,1 - 0,2 %, u zemljište bi trebalo vratiti prilikom normiranja đubriva 90 - 100 % N, pri pH vrednosti zemljišta u nKCL 5,6 - 8,0 vratiti 80 - 90 % od iznetog azota, dok pri pH 5,6 - 8,0 i sadržaju do 2 % humusa vratiti 100 % N od iznošenja.
Veliki je problem što naša zemljišta, uglavnom sadrže kiseli humus, a ne blagi, što se delimično može popraviti kalcizacijom zemljišta.
Podrazumeva se da primena podataka iz napred navedenih tabela (1 i 2), moguće je jedino uz prethodnu agrohemijsku analizu zemljišta. Za osnovno đubrenje ratarskih i krmnih kultura (pred oranje), a u zavisnosti od kulture koriste se sledeće kombinacije kompleksnih mineralnih đubriva: 7:14:21, 8:16:24, 8:24:16, 8:21:21, 5:15:30, 10:30:20; Za predsetveno đubrenje ratarskih i krmnih kultura (pred tanjiranje), a u zavisnosti od kulture koriste se sledeća mineralna đubriva: KAN (N 27 %), UREA (N 46 %), SAN (N 33 %), MAP (12:52:0), DAP (18:46:0), 15:15:15; Đubrenje sa prve tri vrste mineralnih đubriva treba da prati 60 kg kalcijum karbonata (CaCO3), da bi se održala pH vrednost zemljišta kao pre đubrenja;
Za prihranu ratarskih i krmnih kultura, a u zavisnosti od kulture, koriste se sledeća mineralna đubriva: KAN (N 27 %), UREA (N 46 %), AN (N 33-35 %), SAN (N 33 %), folijarno đubrivo Vuxal i mikrobiološko đubrivo Slavol.
Voditi računa da su sva klasična azotna đubriva fiziološki kisela, naročito Urea, te na kiselim zemljištima upotrebljavati KAN, koji u sebi ima Ca (kalcijum), koji donekle onemogućava novo zakišeljavanje zemljišta. Osim toga, voditi računa o azotnom đubrivu - AN koje je vrlo higroskopno, što otežava njegovu primenu, a u dodiru sa nekim od pogonskih goriva može dovesti do eksplozije (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.).
Sequstrene 138 Fe može se jednokratno pre setve ratarskih useva rasturiti 20 do 25 kg/ha granula i uneti u zemljište najbolje setvospremačem. Moguća je i primena, usled pojave hloroze lišća, folijarno - 0,2 %. Ukoliko navodnjavamo useve, ubacivanjem rastvora granula u fertilizatore, koncentracija primene je 0,1 %.
UZIMANJE PROSEČNIH UZORAKA ZA POTREBE AGROHEMIJSKE ANALIZE ZEMLJIŠTA I ĐUBRENJA
Da bi se ustanovilo delovanje različitih sistema đubrenja i obrade zemljišta, odnosno da bi se ispitao sadržaj hraniva, humusa i reakcija zemljišta (pH) i na osnovu toga odredile potrebne doze i vrste đubriva uzimaju se tzv. prosečni uzorci. Uzimanje prosečnih uzoraka vršimo i u svrhu kontrole plodnosti zemljišta.
Prosečan uzorak zemljišta se sastoji od 20 - 25 malih pojedinačnih uzoraka, ravnomerno raspoređenih preko cele istraživane parcele.
Uzimanje uzoraka se obavlja dijagonalno ili cik – cak po putanji zamišljenog slova W, koje pokriva celu površinu. Uzorci, gde se uzima zemljište, ne smeju biti u depresijama, uz rub parcele ili tamo gde je neravnomerno razbacano veštačko đubrivo. Za ratarske kulture uzimaju se uzorci do 30 cm dubine, a za višegodišnje kulture i kulture koje se dublje zakorenjuju (lucerka i dr.) od 0 do 30 i od 30 do 60 cm dubine (na dve dubine). Uzorci se uzimaju u PVC vrećicu. Iskopa se jama tako da se ašovom sa jedne strane uspravno može zarezati sloj debljine 2 – 4 cm, dubine 0 do 30 cm, izvadi se, te se nožem skine zemlja sa svake strane ašova, tako da po sredini ašova ostane sloj zemlje (traka) širine 3 do 5 cm. Taj se sloj stavlja u PVC vrećicu, a kada se uzme dovoljan broj uzoraka (20 - 25) zemlja se dobro promeša i zatim izdvoji pola do jedan kilogram zemlje koji se daje na analizu zemljišta. Na isti se način uzima i uzorak sloja iz dubine od 30 – 60 cm. Uzorci (20 - 25) sa dubine od 0 do 30 i 30 do 60 cm, čine dva prosečna uzorka, težine oko 1/2 do 1 kg i uzimaju se kako je rečeno - za višegodišnje kulture i lucerku.
Ako parcela ima 10 i više hektara postupa se tako da se pojedinačni uzorci uzimaju sa manjih površina (oko 0,5 ha), gde se ova mreža malih uzoraka postavi tako da na površinu od oko 10 ha dođe po jedan prosečan uzorak, težine oko 1/2 do 1 kg. Na malim parcelama, dovoljno je uzeti i 9 pojedinačnih uzoraka po sistemu zamišljenog slova W koji čine jedan prosečan uzorak.
Prilikom uzimanja uzoraka potrebno je voditi računa da se uvek radi sa čistim ašovom, tako da na njemu nema zadržane zemlje od prethodno uzetog uzorka.
Ukoliko se raspolaže sa sondom za uzorke, postupak je mnogo jednostavniji i brži. Naime, sa sondom se upravo uzima onolika količina pojedinačne probe zemljišta koliko je potrebno.
Najpodesnije vreme za uzimanje uzoraka je interval posle žetve (berbe), pa do momenta dok se ne izvrši prvo đubrenje. Cilj je da uzorci dođu u laboratoriju u istom stanju u kakvom smo ih poslali sa terena (pakovanje u plastične vreće i dr.).
U vrećici sa prosečnim uzorkom se na kraju stavlja poseban komadić papira (numerička karta), na kome su grafitnom olovkom napisani podaci o uzorku (ime i prezime vlasnika parcele, adresa, broj telefona, katastarska opština, potes - zvano mesto, katastarska parcela (broj), površina parcele, klasa, kultura, dubina sa koje je uzet uzorak, eventualna tipska pripadnost zemljišta, da li se upotrebljava stajnjak i količina, vrsta kulture koja će se gajiti i dr.). (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2014.).
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije