FRANCUSKI NAČIN SADNJE KROMPIRA.

Uobičajeno je da na gazdinstvima propadaju ogromne količine sena i slame. Povećanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje može se postići nadzemnom sadnjom krompira.
Krompir (Solanum tuberosum L. - fam. Solanaceae) je zeljasta biljka, karakterističnog oblika gomolja / krtole, poreklom iz Latinske Amerike. U Evropu je prenešen tokom kraja XVI veka od strane Španaca i Engleza. Za nevericu je podatak da se raširio Severnom Amerikom uvozom iz Engleske i Irske. U početku je gajen kao dekorativna i lekovita biljka u botaničkim baštama.
U Srbiju je donešen krajem XVIII ili početkom XIX veka.
Bio je i ostao nezamenljivo povrće za ljudsku i stočnu ishranu i industrijsku preradu. Tehnološki proces proizvodnje potanko je ispitivan širom sveta i razvijene su "banke gena" za stvaranje novih sorti.
Ovo je interesantna i zahvalna biljka za brdsko-planinske krajeve gde predstavlja važan izvor prihoda poljoprivrednih domaćinstava, te je postao kult: po čemu su pojedina područja poznata - Dolenjska, Glamoč, Guča.
Manje je poznato da se krompir može gajiti bez ukopavanja u zemljište, korišćenjem natrulog sena i natrule slame kao pokrivke, koji se više ne mogu koristiti za ishranu stoke, a ni za prostirku u stajama. Tehnološki postupak je naučno proveren i može se preporučiti kao dodatni vid korišćenja slabo plodnih poljoprivrednih površina u brdskim područjima.
Sve do danas ispitivan je uticaj raspršivanja ekstrakta izvesnog lekovitog bilja u jabukovom sirćetu po džakovima krompira u podrumu radi sprečavanja preranog klijanja krtola. Rezultati su ohrabrujući za primenu u porodičnim ostavama tokom zime i ranog proleća, uzevši u obzir veliki broj domaćinstava, a pojedinačno malu količinu ovog povrća. Uputno je, u narednom periodu, naučnim metodama ispitati rezultate raspršivanja sa lekovitim biljem i jabukovim sirćetom, te ih primeniti u široj praksi.
Prednosti nadzemne sadnje krompira
Ovim postupkom izbegavaju se: priprema zemljišta oranjem; okopavanje; ogrtanje kućica; suzbijanje korova herbicidima i dodatno zalivanje tokom sušnog razdoblja vegetacije kao i neracionalno đubrenje veštačkim sredstvima. Pojava krompirove zlatice se može efikasno suzbiti puštanjem mladih fazana i druge živine (npr. morki, biserki) na krompirište (ova činjenica se može povoljno koristiti u fazanerijama lovačkih udruženja zbog odsustva primene herbicida, te trovanja živine.
Izbor krtola
Za sađenje se koriste semenske krtole mase od 50 - 60 grama. Ako su teže od 80 grama, seku se na pola, uzduž 8 do 10 dana pre da bi se rezana površina prosušila. U ovom slučaju je obavezna dezinfekcija noža kod svakog reza u alkoholu.
Vreme sađenja
Optimalno vreme je početkom aprila kada zemljište na koje se polažu krtole ima temperaturu od oko 10°C. Bitno je poštovati ovu preporuku i iskontrolisati date parametre.
Gustina sadnje i količina semenskog krompira
Za bujne i kasne sorte preporučen je razmak između redova od 60 cm a u redu 40 cm. Za slabije bujne i rane sorte razmak je 50 x 35 cm. Kod prvog slučaja je po hektaru potrebno od 1.600 - 1.800 kg semenskog krompira, a kod drugog od 3.200 - 3.500 kg (optimalnim se smatra, za ovaj oblik sađenja-gajenja, oko 2.000 kg semenskog materijala).
Naklijavanje semenskog krompira
Na Balkanu je optimalan rok naklijavanja krtola od 28. marta do 5. aprila za polurane sorte/Desiree, Ella i sl.
Površinsko sađenje
Na predviđenu površinu zemljišta lepo se rasporede zdrave krtole po razmaku koji zahteva upotrebljena sorta krompira.
Prekriju se desetak centimetara debelim slojem natrule slame i sena iz zalihe (nemojte koristiti sveže bilje!!!). Ova površina zastre se sa dva do tri centimetra mešavine stajnjaka od goveda i kamene prašine (90 % stajnjaka i 10 % kamene prašine – granitne prašine). Visinu do 20 ili 25 centimetara reda dopunjava se senom i slamom bez dodatnog sabijanja mase.
Nega zasada i zalivanje krompirišta
Zahvati ove prirode nisu potrebni, a zelena masa ostaje sveža bar 30 dana duže od uobičajenog gajenja tokom vegetacionog perioda.
Vađenje krompira
Krtole se u jesen vade iz redova laganim razgrtanjem pokrovne mase. Krompir je čist i ujednačene veličine. Trajnost u džakovima je produžena i nije podložna varijacijama temperature tokom zimskih meseci i ranog proleća. Iskorišćenu pokrivku treba kompostirati za dalju upotrebu u povrtarstvu.

Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije