SPECIFIČNOSTI REZIDBE KAJSIJE.
Kajsija (Prunus armeniaca L.) je voćka toplog podneblja. Prirodno traži dosta prostora za uzgoj, dobro podnosi zimske mrazeve, ali u prinudnom mirovanju može izmrznuti. Rano cveta, pa često je oštećuju pozni prolećni mrazevi, te može doći do kompromitovanja berbe. U cvetanju i kiša može ugroziti donošenje plodova. Genetski je podložna alternativnom rađanju, koje može još više biti potencirano gore navedenim klimatskim faktorima. Osetljiva je na rezidbu usled naseljavanja tkiva raznoraznim gljivicama i bakterijama, a pojava smole na orezanom mestu izvlači vodu, dovodi do sušenja grana, a u krajnjem slučaju i cele voćke.
Naročito je važno orezivanje stabala kajsije napadnute monilijom. Njih treba orezivati odmah, čim se zaraza pojavi, ne vodeći računa o dobu vegetacije. Ovo zato da bi se sprečilo da bolest zahvati i starije drvo, koje može postepeno izumreti. Napadnute mladare i grančice treba skratiti tako da taj presek bude niži od zaraženog mesta za 10 - 12 cm.
Česta je pojava "iznenadne smrti" ili "apopleksije" voćke neposredno pred berbu. Karakteristično za kajsiju je i to da na starom drvetu i periferiji krošnje dolazi do jakog izbijanja mladara iz spavajućih pupoljaka. Za vreme mladalačkog perioda, po mogućnosti ne vršiti rezidbu, već vršiti otklon grana i grančica odbojnicima i povijanjem, uz pomoć armature (kolja i žica). Vodopije, još dok su zeljaste i male, ukloniti. Kada počne da rađa, kajsiju u najboljem slučaju rezati od kraja maja pa do 20. juna, eventualno posle berbe plodova. Zaustavljanje bujnosti vršimo "povratnim rezom" starijih grana na mlađu granu i proređivanjem grančica u unutrašnjosti krošnje. Neophodno je ostaviti što više mešovitih grančica srednje dužine i majskih kitica na dvo ili višegodišnjim granama. Kajsija koja se gaji na našim prostorima nije toliko visoka voćka i teži širenju vegetacije u vodoravan položaj, što dovodi do ranog prorođavanja, ako je rezidba pravilna i adekvatna primena ostalih pomo i agrotehničkih mera.
Pojedini autori preporučuju rezidbu kajsije na početku vegetacije do početka cvetanja, gde je neophodno izvesti "lagane" rezove na bujnim voćkama, odnosno vršiti proređivanje grančica smeštenih u najvišim delovima krošnje i koje su predugačke ili preguste. Idealno bi bilo sačuvati mešovite rodne grančice dužine 40 do 70 cm, koje daju kvalitetne plodove. Letnju rezidbu ili odstranjenje vrhova mladara za 1/3 vršiti u periodu krajem maja do 20. juna, samo u slučaju da su mladari duži od 30 cm. Tako dobijamo prevremene rodne grančice, otpornije na mrazeve. Ovu meru treba da prati đubrenje azotnim đubrivom i navodnjavanje. Povratnim rezom ostavljamo granu okrenutu prema gore i prema unutra, koja će kasnije pod teretom roda poprimiti prirodan položaj, odnosno prirodno će se saviti. Mešovite rodne grančice i majske kitice, koje se nalaze na starijem drvetu se obnavljaju kroz ciklus od 3 do 4 godine. To se vrši sporije nego kod breskve i to do 25 % rodnih grana godišnje.
Posle rezidbe vršimo premazivanje preseka pastom SANTAR - M (ima baktericidno delovanje i stimulatore za kalusiranje rana). Prethodno vršimo zaglađivanje preseka kalemarskim nožem. Kod rezidbe možemo izvršiti i dezinfekciju preseka 5 % - nim plavim kamenom, a zatim premazati preseke kalem voskom ili belom farbom za drvo.
Na mestu rezidbe može da se razvije Eutypa lata (armeniaca) i da izazove propadanje stabala. Ali za pojavu apopleksije je vezano više faktora: Pseudomonas syringae - parazit, Cytospora cincta - saprofit, a navodi se i gljiva Verticillium albo - atrum. Venu prvo pojedini delovi krune (lišće gubi turgor - klone, delimično se obezbojava), te zatim suši se celo stablo. Kada dođemo u voćnjak i ako je jedan deo grana ogoljen (osnova) i ako pri zasecanju nožem primetimo braon boju like - radi se o "apopleksiji". Ukoliko je lišće savijeno u vidu školjke - uzrok je nepodudarnost između podloge i plemke.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
