ŠTA JE BITNO U BERBI I PAKOVANJU BRESAKA.

Vreme berbe breskve utvrđuje se na osnovu promene boje ploda, odavanja karakterističnog mirisa i lakšeg otkidanja ploda. Čim zelena boja pokožice iščezne i pređe u žutu ili crvenu, odnosno u belu kod sorti sa belim mesom, a plodovi počnu odavati karakterističan miris i pri pritisku u vršnom delu meso se ugiba, znak je da je nastupila zrelost za berbu. Prema italijanskim istraživačima sorta I. H. Halle bere se pri čvrstini mesa, mereno penetrometrom u njutnima, 45 - 58 N/cm2 (4,5 - 5,9 kg/cm2), Elberta 49 - 62 N/cm2 (4,9 - 6,4 kg/cm2), Redheven 45 - 58 N/cm2 (4,5 - 5,9 kg/cm2), a Erli kraford 53 - 67 N/cm2 (5,4 - 6,8 kg/cm2). Čilders (1975) navodi da breskve za industrijsku preradu se mogu brati tresenjem pri čvrstini ploda 62 - 71 N/cm2 (5,4 - 6,8 kg/cm2). Prema istom autoru, pre uskladištavanja ili transportovanja na veću udaljenost plodove breskve treba rashladiti na - 1,1 do 0,5 0C (obično u hladnoj vodi), jer se time produžava period čuvanja.
Za transportovanje bresaka na udaljenija tržišta berba se vrši nešto ranije i to onoliko dana koliko će breskva provesti na putu. Plodove nikad ne brati pre fiziološke zrelosti. Ako je tržište blizu breskvu brati dva dana pre pune zrelosti. Na velikim gazdinstvima i ako je tržište udaljenije breskvu brati 3 - 5 dana pre pune zrelosti plodova.
Berba breskve se obavlja probirno u 2 ili više navrata, što zavisi od sorte i vremena. Sama berba se vrši tako što se plod obuhvati celom šakom, vodeći računa da se prstima ne pritiska meso ploda, te se zatim plod malo uvije, tako da se od grančice otkine sa peteljkom.
Prevoz beračke ambalaže se obično vrši traktorima sa vučenim prikolicama. Kod nas se beračka ambalaža sastoji od plastičnih gajbi sa pravougaonom osnovom u koju staje od 15 do 20 kg plodova. Ako ovih nema, koriste se upotrebljeni drveni jabučari koji mogu da prime sličnu količinu bresaka ili nektarina.
Retki su zasadi u kojima se breskve ili nektarine izručuju u boks palete. To su većinom zasadi koji breskve isporučuju industriji.
Prilikom ručne berbe, većinom se plodovi direktno stavljaju u beračku ambalažu, koja se po punjenju obeležava brojem berača sa ciljem evidencije učinka i kontrole kvaliteta berbe. Pod kvalitetom berbe podrazumeva se da se beru plodovi ujednačenog stepena zrelosti, bez tragova truleži, mehaničkih oštećenja ili naboja.
U nekim breskvicima se berba vrši u platnene kese koje mogu da se prazne preko dna na lak i jednostavan način. Ovom prilikom radnik ne mora često da se savija i stavlja plodove u beračku ambalažu, već plodove odmah stavlja u kesu koja je okačena u kruni voćke. Kada se ona napuni (kapacitet je oko 10 kg) pažljivo se stavi u plastičnu gajbu ili duboku letvaricu - jabučar, otvori se njeno dno i isprazni. U nekim breskvicima u kojima se koriste ovakve kese njihovo pražnjenje se vrši i u boks - palete.
U berbi bresaka koriste se i druga pomagala sa ciljem da se olakša berba i poveća njen učinak. Pre svega to su merdevine, obične, dvokrake ili pokretne na točkovima, sa težištem pri zemlji, te je penjanje sa gledišta stabilnosti bezbedno. Osim toga, koriste se razna postolja vučena na principu saonica. Ona služe da berač na njima stavi beračku ambalažu kada radi sa zemlje i da se popne za 0,3 m ili 0,6 m kada treba da obere podove u vršnom delu voćaka. Ovakva postolja koriste se u zasadima gustog sklopa, gde je visina voćaka oko 2,5 m.
Za berbu bresaka u zasadu čije voćke imaju veću visinu od 2,5 m koriste se i različite platforme, koje obično imaju širinu oko 2 m. One se kreću u međuredu voćaka. Vuku se traktorom ili su samohodne. Mnogi modeli su opremljeni pneumatikom sa posebnim dodacima - platformama koje mogu da se približavaju voćkama, tako da berač može da obere plodove i u unutrašnjosti krune, a ne samo na njenoj periferiji. Često su ovi dodaci pokretljivi i u vertikalnom pravcu, te radnik može da obavi berbu i na većoj visini, u vršnim delovima krune.
U proseku, radnik za osmočasovno radno vreme može da obere 200 - 300 kg plodova bresaka.
U sabirnim centrima gde se stiču obrani plodovi vrši se klasiranje i pakovanje bresaka i nektarina, koje može biti ručno ili mašinsko. U Italiji i Francuskoj obavlja se još jedna operacija pre nego što se počne sa kondicioniranjem i klasiranjem. Vrši se rashlađivanje plodova, odnosno stavljanje plodova u prehlađenu vodu ili njihovo tretiranje mlazem rashlađene vode od oko 5 0C. Cilj ovog postupka je da se snizi temperatura plodova i uspori proces njihovog dozrevanja. Osim toga, na nižoj temperaturi se više zatvaraju stome na pokožici plodova, te se i disanje usporava.
U daljem postupku rashlađeni plodovi se podvrgavaju brisanju i četkanju, pri čemu se postiže skidanje suvišnih malja ili se one skraćuju. Na taj način obojenost pokožice bolje se ističe i povećava se privlačnost plodova.
Breskva se klasira u tri klase: Ekstra, prva i druga klasa.
Pri pakovanju bresaka i nektarina mogu da se koriste plastični ulošci sa ležištima određenih dimenzija, koja odgovaraju krupnoći plodova. Njihovim korišćenjem se povećava estetski izgled robe, pogotovu ako se kombinuje boja ležišta koja odgovara obojenosti pokožice plodova i ako se ređanje plodova u njima vrši tako da šav bude na dnu ležišta, a pogledu bude izložena obla površina ploda. Zatim plodovi se ređaju tako da im peteljkina jamica bude okrenuta prema jednoj stranici letvarice.
Transportovanje bresaka je kamion ili vagon hladnjačama.

Rezime: U nekim breskvicima se berba vrši u platnene kese koje mogu da se prazne preko dna na lak i jednostavan način. Ovom prilikom radnik ne mora često da se savija i stavlja plodove u beračku ambalažu, već plodove odmah stavlja u kesu koja je okačena u kruni voćke. Kada se ona napuni (kapacitet je oko 10 kg) pažljivo se stavi u plastičnu gajbu ili duboku letvaricu - jabučar, otvori se njeno dno i isprazni. U nekim breskvicima u kojima se koriste ovakve kese njihovo pražnjenje se vrši i u boks - palete.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije