BERBA I ČUVANJE AKTINIDIJE.

Berba aktinidije. Berba plodova aktinidije, u narodu više poznate kao kivi, počinje u oktobru i traje do sredine novembra, što zavisi od sorte. Datumom se ne može tačno utvrditi početak berbe, jer u velikom broju slučajeva zavisi od vremenskih uslova. Takođe, ni zadnji termin za berbu plodova nije striktno definisan za poznije sorte, već treba poštovati pravilo da plodovi moraju biti ubrani pre prvih slana. Najranije treba brati sorte abbott, monty i bruno. Berba sorte hayward se vrši krajem oktobra do sredine novembra.
Momenat berbe plodova aktinidije određuje se na osnovu organoleptičkih osobina ploda, kao i praćenja dinamike njihovih fizičkih i hemijskih promena. Na osnovu praćenja tih pokazatelja konstatovano je da u uslovima Crne Gore najranije treba brati sortu abbott (ebot) krajem oktobra, zatim sorte bruno i monty, a najkasnije sortu hayward (hejvord), krajem prve dekade novembra (R. Popović, 2000). U hladnijim područjima berba se obavlja ranije, pa to nepovoljno utiče na kvalitet i čuvanje plodova. Ako se plodovi oberu zeleni, skloni su smežuravanju. Ukoliko promrznu, nisu pogodni za čuvanje.
Berba aktinidije se obavlja ručno, laganim uvijanjem ploda, tako da se odvoji od peteljke koja ostaje na grani ili se odsecaju peteljke do samog ploda makazama. Po berbi u sanduke, korpe ili letvarice plodovi se šalju u pakirnicu gde se vrši kalibriranje (I i II klasa) i finalno pakovanje (drvene letvarice sa jednim redom plodova ili kartonske kutije 30 x 50 x 6 cm sa polietilenskim ulošcima za svaki plod i preko kutije polietilenska folija za postupno dozrevanje i čuvanje plodova).
Konzumna zrelost aktinidije nastupa kada dlačice pokožice ploda gube čvrstoću i trljanjem se lako odvajaju od ploda. Sadržaj askorbinske kiseline (vitamina "C") se povećava, a čvrstoća mesa smanjuje. Konzumnu zrelost aktinidija postiže i kada se pokožica u blizini peteljke može ugnuti prstima, odnosno kada su plodovi počeli da smekšavaju.
Jedan berač može dnevno da ubere oko 300 do 400 kg plodova pa i više kada je sistem gajenja kontrašpalir ili pergola gde su plodovi na dohvat ruke.
Čuvanje aktinidije. Plodovi aktinidije mogu se uspešno čuvati do 2 meseca u običnom nehlađenom skladištu, a u hladnjačama i više meseci (do 6 meseci) i na više načina, a da se pri tom ne promene organoleptička svojstva. Zahvaljujući uspešnom dugom čuvanju i novozelandskoj proizvodnji, koja pristiže u maju, tržište u Evropi je obezbeđeno plodovima aktinidije tokom čitave godine.
Optimalne temperature na kojima se čuvaju plodovi aktinidije su do 0 do -1 oC uz relativnu vlažnost vazduha od 90 do 95 %. Duži period čuvanja postiže se u komorama sa kontrolisanom atmosferom (CA) gde je sadržaj CO2 povećan na 3 %, a sadržaj kiseonika smanjen na 3 %. Plodovi se u CA atmosferi ne mogu se čuvati sa drugim voćem.
Držanjem plodova u komorama sa temperaturom 0 do 4 oC od 12 do 24 časa vrši se predhlađivanje i time značajno produžava trajašnost plodova pri kasnijem čuvanju.
Plodovi se uspešno mogu čuvati u čistim, hladnim prostorijama sa obezbeđenom ventilacijom i u običnim polietilenskim kesama na temperaturama od 0 do +3 oC sve dok ne dozru i postanu pogodni za upotrebu. Pri dozrevanju oni oslobađaju veliku količinu etilena, pa se te prostorije moraju češće provetravati. Plod koji je dospeo za upotrebu je topljiv i aromatičan, slatkog ukusa sa tendencijom ka blagoj kiselosti što ga čini još prijatnijim.

Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije