ORGANSKO VOĆARSTVO. Organska poljoprivreda je proizvodnja poljoprivrednih proizvoda bez upotrebe veštačkih materija sintetičko hemijskog porekla tokom ciklusa proizvodnje, odnosno ne upotrebljavaju se mineralna đubriva, pesticidi i veštačke materije koje deluju stimulativno na rast i razvoj biljaka, tako da ta proizvodnja ne šteti zdravlju ljudi i životinja, a preko pravilnog korišćenja prirodnih resursa dugoročno održava produktivnost agroekosistema i ne oštećuje prirodne ekosisteme. Organska voćarska proizvodnja predstavlja sve proizvodne sisteme koji unapređuju životnu sredinu, socijalne i ekonomske aspekte proizvodnje zdravstveno bezbednog voća.
Organska proizvodnja voća u svetu je veoma rasprostranjena i teži se njenom unapređenju u cilju očuvanja životne sredine i stvaranja proizvoda visoke bezbednosti i dobrog nutritivnog (hranljivog) sastava. U svetu organska proizvodnja voća je najviše rasprostranjena u Australiji i kreće se na nekih 12,4 miliona hektara, zatim sledi Evropa sa 7,4 miliona hektara, Južna Amerika sa 4,9 miliona hektara, dok su najmanje površine u Africi i one iznose svega 0,4 miliona hektara.

PRINCIPI ORGANSKOG VOĆARSTVA

Osnovni principi organskog voćarstva su:
1) Proizvodnja zdravog i kvalitetnog voća sa potvrđenim procesom proizvodnje, uz očuvanje životne sredine.
2) Održavanje plodnosti zemljišta u voćarskoj proizvodnji.
3) Zaštita bilja i suzbijanje korova fizičkim i biološkim metodama (to će reći ne smeju se primenjivati hemijska sintetička sredstva zaštite).
4) Očuvanje biodiverziteta ili biološke raznolikosti u ciklusima proizvodnje.
5) U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba materija koje nastaju prirodno, dok su nedozvoljene materije koje se proizvode veštački. U izuzetnim slučajevima kada ne postoji zamena za određeni sintetički preparat, a isti preparat igra važnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji može da bude dozvoljena upotreba tog preparata.
6) Izgradnja i održavanje organske materije u zemljištu, a time i održavanje dobrog stanja i plodnosti zemljišta jedan je od osnovnih principa organske proizvodnje.
Organska poljoprivreda počiva na održivom razvoju koji podrazumeva sklad tri osnovna životna elementa:
1. Ekološki element (pod kojim se podrazumeva očuvanje životne sredine ili poboljšanje njenog ukupnog stanja),
2. Ekonomski element (pod kojim se podrazumeva ekonomska stabilnost i isplativost proizvodnje),
3. Socijalni element (pod kojim se podrazumeva održavanje tradicionalnih vrednosti, zapošljavanje ljudi kroz proces proizvodnje i održavanje izvornog ukusa i mirisa biljnih proizvoda).
PROIZVODNJA VOĆA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA OBUHVATA TRI
NAČINA DOBIJANJA VOĆA:

1. SAKUPLJANJE DIVLJEG I SAMONIKLOG VOĆA

Sakupljanje divljeg i samoniklog voća smatra se metodom organske proizvodnje ako staništa, odnosno oblasti tri godine pre sakupljanja nisu tretirana nedozvoljenim sredstvima i ako sakupljanje ne utiče na stabilnost prirodne sredine ili održanje vrste. U divlje samoniklo voće možemo uvrstiti borovnicu, šumsku jagodu, prirodne populacije maline, kupine, ribizle, divlju lesku, drenjinu, trnjinu, itd.

2. PROIZVODNJA U RODNIM ZASADIMA

Prevođenje konvencionalnih zasada u organske je moguće u organskoj proizvodnji. Zavisno od stanja postojećeg zasada, prelazni period može trajati od dve godine do pet godina. Optimalni period je tri godine. Ovaj period može da se skrati ako postoji dokaz da zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Uspešnost proizvodnje zavisi od položaja, starosti zasada, voćne vrste, sorte, razmaka sadnje i primenjene agrotehnike. U ovakvim zasadima ima dosta plodova druge i treće klase, te se zbog boljeg plasmana preporučuje prerada dobijenih proizvoda. Najbolji prelaz između konvencionalne i organske proizvodnje je integralni sistem proizvodnje.

3. PODIZANJE VOĆNJAKA

Podizanje voćnjaka po organskim principima je najbolji način organske proizvodnje voća. Bez obzira na način gajenja (konvencionalni, integralni ili organski) voćnim vrstama treba obezbediti optimalne uslove za rast i plodonošenje, te prema datim ekološkim uslovima odabrati odgovarajuće voćne vrste i sorte. Prinos i kvalitet plodova zavise od više faktora. Pre podizanja zasada potrebna je pažljiva analiza i planiranje, jer je voćnjak višegodišnji zasad i sve učinjene greške u početku, kasnije je teško ili nemoguće ispraviti.

USLOVI ZA ORGANSKO VOĆARSTVO

- IDENTIFIKACIJA REJONA (Ispitivanje uslova u kojima pojedina voćna vrsta može da ostvari najveću, najkvalitetniju i najrentabilniju proizvodnju. Ispituju se temperatura (min. i max. temperatura), relativna vlažnost, dnevne temperature, dužina dana i intezitet svetlosti, padavine, brzina vetra, zemljišni sistem, ekspozicija i nagib terena);

- IZBOR LOKALITETA (Potrebno je da voćnjak ima prostornu izolaciju od mogućih izvora zagađenja, povoljne ekološke uslove, blizinu većih tržišta (turistička i banjska mesta), hladnjače i preradne kapacitete, dobre puteve i električnu mrežu, vodu za navodnjavanje propisanog kvaliteta);

- IZBOR VOĆNE VRSTE I SORTE (Skladna kombinacija bioloških osobina voćnih vrsta sa agroekološkim uslovima);

- IZBOR SORTE (Zbog specifične organske proizvodnje (zabranjene upotrebe pesticida), osnova pri izboru sorti treba da bude otpornost prema bolestima, štetočinama i nepovoljnim abiotičkim činiocima);

- SERTIFIKOVANE SADNICE (Proizvedene metodama za organsku proizvodnju);

- UREĐENJE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA (Uslovno zabranjeno rigolovanje zemljišta, zbog poremećaja hemijsko - bioloških parametara zemljišta);

- ORGANIZACIJA ZEMLJIŠNE POVRŠINE (Podrazumeva određivanje veličine parcele, putne mreže, pravca pružanja redova i raspored sorata, formiranje uzgojnog oblika, uređenje sistema za navodnjavanje, podizanje zaštitnih pojaseva);

- REZIDBA (Rezidba direktno utiče na početak rodnosti, veličinu prinosa, kvalitet plodova, redovnu rodnost i dugovečnost voćaka. Rezidbom treba da se održi i produži period rodnosti. Jačina rezidbe zavisi od starosti i bujnosti voćaka);

- NAVODNJAVANJE ZASADA (Preporučeni načini navodnjavanja za organsku proizvodnju su „kap po kap“ i subirigacija ili podzemno navodnjavanje);

- ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA (Načini održavanja zemljišta u voćnjaku su zelenišno đubrenje, kompostiranje, zgoreli stajnjak i kameni fosfat, organski otpaci (koštano brašno), zaoravanje biljnih ostataka, primena kreča ili sumpora, zastiranje - mulčiranje i različite kombinacije zatravljivanja i obrade u redu i međurednom prostoru);

- GAJENJE POTKULTURA (Uslov je da se nadoknade hranljivi elementi, te se najčešće gaje leguminoze koje se okopavaju, kao što su pasulj, grašak, boranija i sl.);

- ĐUBRENJE I ZAŠTITA VOĆAKA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA (Osnova zaštite su preventivne mere koje imaju za cilj sprečavanje zaraze biljnim bolestima ili napada štetočina. U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba đubriva organskog porekla, prirodnih mineralnih i mikrobioloških đubriva, oplemenjivača zemljišta i biljnih preparata za zaštitu bilja. Plodnost i biološka aktivnost zemljišta se održavaju: gajenjem leguminoza, zelenišnim đubrenjem, stajnjakom i drugim organskim materijama);

- UPOTREBA NESINTETIČKIH MATERIJA U PROIZVODJI VOĆA. Organska proizvodnja voća izbegava upotrebu sintetičkih đubriva, pesticida i genetički modifikovanih organizama i pri tom izbegava zagađivanje životne sredine i poboljšava opstanak međusobno povezanih zajednica biljaka, životinja i čoveka.

Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije