TOMRIJSKA KORDUNICA.

Radi se o vertikalnoj kordunici, sa jednim stablom i formiranim naizmeničnim i naspramnim rodnim čvorovima na stablu. Rodni čvorovi su međusobno udaljeni oko 25 cm. Na navedenoj kordunici često se primenjuje mešovita rezidba u formiranim rodnim čvorovima. U svakom rodnom čvoru ostavlja se kratak kondir sa dva okca za zamenu i jedan luk. Broj ostavljenih okaca na luku zavisi od sorte koja se uzgaja, planiranog prinosa i namene grožđa (stonog ili vinskog). Ova kordunica se formira 5 godina i može biti visoka preko 3 m. Iz tog razloga, međuredna rastojanja treba da budu velika (4 do 10 m), dok je rastojanje među čokotima 0,5 do 1 m. Ako se ova kordunica koristi za slabije rodne vinske i stone sorte, onda su rastojanja između rodnih čvorova veća. Rezidba na rodnim čvorovima može biti "kondir na kondir" (viši lastar se uklanja, a niži reže na kratak kondir), ali je češća mešovita rezidba (kondir i luk se ostavljaju u rodnom čvoru).
Višespratna vertikalna tomrijska kordunica, međutim, najviše se gaji na okućnicama, naročito uz zidove zgrada. U zavisnosti od sorte na rodnim čvorovima može se primeniti kratka, mešovita ili duga rezidba. Ova kordunica vodi poreklo iz Francuske iz mesta Tomri (Thomery). Kada je rezidba mešovita ili duga, potrebno je da se svakom spratu obezbedi jedan red žice radi privezivanja lukova (vidi dole na crtežu).
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije