NAČINI REZIDBE I DUŽINA LASTARA VINOVE LOZE.

Prema rodnosti na čokotu razlikuju se dve vrste jednogodišnjih zrelih lastara: rodni i nerodni. Rodni lastari se po pravilu razvijaju iz zimskih okaca. Najrodnija su ona okca prvenstveno na jednogodišnjim zrelim lastarima koji su se razvili na dvogodišnjoj lozi. Iz tog razloga se po pravilu u redovnoj rezidbi ostavljaju za rod jednogodišnji lastari koji su se razvili na prošlogodišnjem (dvogodišnjem) kondiru ili luku.
Lastari koji se razvijaju iz spavajućih pupoljaka su po pravilu nerodni i nazivaju se jalovaci. Pri osnovi lastara smeštena su tzv. uglasta okca od kojih je najviše po položaju najrazvijenije i naziva se crno okce. Crno okce se pri orezivanju ne uzima u obzir.
U zavisnosti od dužine orezivanja lastara vinove loze, razlikuju se kratki elementi – kondiri (kratki sa 1 – 3 okaca i dugi sa 4 – 5 okaca) i dugi rodni elementi – lukovi (kratki sa 6 – 8, srednje dugi sa 9 – 12 i dugi sa preko 12 okaca).
Dužina rodnih elemenata, odnosno broja ostavljenih okaca zavisi i od variranja rodnosti zimskih okaca duž lastara. Od osnove lastara rodnost se povećava i kod većine sorti najviše vrednosti dostiže u srednjem delu lastara da bi došlo do ponovnog smanjivanja ka vrhu lastara. Variranje rodnosti okaca duž lastara je biološka zakonomernost sorte koja se gaji.
U skladu sa biološkim osobinama sorte (ispoljavanja rodnosti okaca duž lastara) razlikuju se sledeći tipovi rezidbe:
1. kratka rezidba – pri orezivanju se ostavljaju samo kondiri ili kondiri i reznici,
2. duga rezidba – pri rezidbi se ostavljaju samo lukovi i
3. mešovita rezidba – u rezidbi se ostavljaju kondiri i lukovi.
Kratka rezidba primenjuje se kod sorti kod kojih su i najniža okca na lastaru dobro diferencirana i rodna. Prva varijanta podrazumeva da se u rezidbi ostavljaju samo kratki kondiri koji na sebi imaju 2 – 3 normalno razvijena zimska okca i svojstveno je za visokorodne sorte poput Prokupca i Plovdine. U drugoj varijanti ostavljaju se duži kondiri sa 4 – 5 okaca i ovakav vid rezidbe tipičan je za sorte Smederevka, Slankamenka, Vranac, Kardinal i dr. Na kondirima rezidba se obavlja na način da se viši lastar na kondiru reže na kondir za rod, dok niži lastar na kondir za zamenu sa dva zimska okca.
Duga rezidba podrazumeva da se u redovnoj rezidbi ostavljaju lukovi. U redovnoj rezidbi se za luk koji će doneti rod ostavlja prvi ili najbliži osnovi pogodan lastar na prošlogodišnjem luku. Tipični predstavnici među sortama koje zahtevaju dužu rezidbu su sorte Blek Medžik, Mikele palieri, Rkaciteli i Sultanina. Ova duga rezidba se primenjuje na sortama koje traže visoko stablo i koje su slabe rodnosti.
Mešovita rezidba primenjuje se kod sorti kod kojih su najniža okca slabo diferencirana i male rodnosti. Primenom mešovite rezidbe na čokotu se ostavljaju kondiri i lukovi. Kondiri se orezuju na dva vidljiva normalno razvijena zimska okca i nazivaju se kondiri za zamenu, dok je dužina lukova promenljiva u zavisnosti od sorte. U redovnoj rezidbi prošlogodišnji lukovi koji su doneli rod uklanjaju se do osnove, dok se na kondiru za zamenu od dva najrazvijenija lastara viši po položaju orezuje na luk, a niži po položaju na kondir sa dva okca za zamenu. Kako bi se obezbedio adekvatan rod, uz uvažavanje bioloških osobina i rodnosti sorte, pri rezidbi se ostavljaju lukovi različite dužine.
Sorte – Afuz ali, Muskat Italija, Traminac, Kaberne sovinjon, Merlo, Rizling rajnski i dr. sorte, iskazuju najbolju rodnost pri dužini lukova od 8 – 12 okaca. Sortama – Game, Game bojadiser, Burgundac crni najbolje pogoduju lukovi dužine 6 – 8 okaca, dok sorte – Sultanina i Rkaciteli najbolje rađaju sa ostavljanjem dugih lukova.
Pravilan rez je na način da lastare treba orezivati tako što se iznad poslednjeg zimskog okca pravi kos rez na 1,5 do 2 cm iznad okca. Kosina reza treba da je suprotna o odnosu na okce, a rez mora da bude ravan i gladak.
Valja napomenuti, da se suvišni lastari i jalovaci uklanjaju do osnove. Nepravilno uklanjanje uz ostavljanje „patrljaka“ (kratkih delova lastara) i velikog broja reznika neminovno dovodi do razvoja velikog broja lastara iz zaostalih okaca što predstavlja otežavajuću okolnost pri kasnijem izvođenju zelene rezidbe.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije