PRAVILNO SKLADIŠTENJE I ČUVANJE KROMPIRA.

Krompir (Solanum tuberosum L.) se skladišti i čuva u posebnim skladištima ili eventualno u trapovima. Temperatura u skladištima se podešava prema osobinama sorte, pošto neke sorte klijaju već na 3 do 4oC, a druge tek na 6 do 7oC.
Izvađene krtole se prosušuju nekoliko dana, a zatim klasiraju po krupnoći propuštanjem kroz sita različitih otvora, obložena gumom, kada se odstranjuju oštećene i obolele krtole. Skladištenje krompira je praćeno mnogim teškoćama zato jer krtole sadrže mnogo vode, lako ih napadaju štetne gljivice i bakterije, osetljive su na niske i visoke temperature, dišu, posle određenog perioda mirovanja stvaraju klice.
Za sprečavanje klijanja krompira za jelo, industrijsku preradu i stočnu hranu koriste se sredstva, kočničari rasta (Tuberite, Belvitan, Fusareks, Agemin i sl.). Belvitan K upotrebljava se u količini 100 do 150 g na 100 kg krtola. Može se upotrebiti i za sprečavanja klijanja semenskog krompira, ali se krtole moraju 2 do 3 nedelje izneti iz skladišta i izložiti temperaturi 10 do 15oC, pri čemu ostatak preparata ispari i krtole su sposobne da klijaju.
Krompir se najčešće čuva u trapovima, podrumima ili specijalnim skladištima, gde treba da se obezbedi odgovarajuća temperatura, relativna vlažnost vazduha i odsustvo svjetlosti. Dakle, čuvanje je u tamnim prostorijama gde se mogu regulisati temperatura i vlažnost vazduha.
Najpovoljnija temperatura za duže čuvanje krompira za jelo je 3 do 5oC, pri relativnoj vlažnosti vazduha 87 do 95 %. Na temperaturi nižoj od 3oC skrob delimično prelazi u šećer i takav krompir sladi. Sladak ukus nestaje ako se krtole neko vreme drže na temperaturi 10 do 12oC, jer se šećer utroši pojačanim dejstvom temperature ili ponovo prelazi u skrob.
Optimalno čuvanje semenskog krompira je na 2 do 4oC. Osim toga, temperatura za čuvanje krompira treba da je ujednačena, bez ikakvih kolebanja.
Visina sloja krtola krompira u skladištu zavisi od mogućnosti provetravanja. U podrumima i drugim skladištima, gde se krompir može provetravati samo sa gornje strane, visina sloja je 120 do 150 cm. U skladištima gde se krompir može provetravati sa svih strana sloj krtola krompira može biti visine 3 do 4 m. Nezreo, vlažan krompir može se čuvati samo u sloju do 100 cm debljine.
U savremenim skladištima, krompir se čuva u boksovima dužine 5 m, širine 4 m u rasutom stanju, a semenski krompir u sanducima (gajbicama).
Gubici u ukupnoj masi krompira manji su ukoliko su uslovi čuvanja krtola povoljniji. Gubici u težini krtola, koji mogu da budu veći ili manji, zavise od uslova čuvanja. Najveći gubici nastaju zbog isparavanja vode, enzimskog razgrađivanja skroba i šećera i trošenja šećera za disanje.
Obično, čuvanjem krompir gubi na težini 7 - 10 % usled pojačanog disanja, isparavanja, proklijavanja i truljenja. Ukoliko ne raspolažemo skladištima krompir trapimo u trapove, kao krajnja solucija.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije