OSPIČAVOST (PEGAVOST) LIŠĆA VIŠNJE I TREŠNJE

Na listovima sitne okruglaste do poligonalne pege, ljubičaste do mrke boje. Na naličju listova lagana bela pevlaka od spora, koje šire bolest. Zaraženi listovi požute i otpadnu pre vremena, još pre branja plodova. Često se dešava da samo jedna polovina lista požuti, dok druga ostaje zelena ("šaren" izgled lista).
1. Ospičavost lišća višnje i trešnje = prouzrokovač Blumeriella jaapii.
- Ospičavost se javlja kod višnje, trešnje i magrive. Pege se javljaju obično krajem maja i početkom juna. Mrke su na naličju lišća gde se stvara tačkasta, a kasnije beličasta prevlaka od spora za razmnožavanje. Pri kišovitom vremenu, spore se raznose kišnim kapima na susedno lišće. Gljiva prezimljava u otpalom lišću, odakle u proleće spore zaražavaju novo lišće.
- Zaštita višnje i trešnje od ospičavosti lišća se obavlja u precvetavanju, zatim sa još dva - tri puta u razmacima 8 - 14 dana. Praktikuje se i prskanje posle berbe, zavisno od uslova za razvoj bolesti (toplo i vlažno vreme). Smanjenje infekcionog potencijala gljive u proleće vrši se uklanjanjem ili zaoravanjem otpalog lišća.
2. Preparati: Oktave, Saprol, Delan, Syllit 400-SC, Dithane M-45, Mankogal-80, Caiman, Penncozeb i ostali organski fungicidi.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije