NEKE MORFOLOŠKE OSOBINE LOZNIH PODLOGA.

Adventivni koren obrazuje se razvijanjem žila iz vegetativnih delova loze, a prvenstveno iz zrelih ili zelenih reznica. Deo reznice koji se stavlja u zemlju radi ožiljavanja naziva se korenovo stablo, iz koga se razvijaju 3 grupe žila i to:
• površinske (brandusi), koje se razvijaju na prvom kolencu ispod površine zemlje (na oko 10 - 15 cm ispod površine zemljišta),
• središnje (bočne), koje izbijaju iz srednjih kolenaca (na dubini 15 - 25 cm) i
• dubinske (osnovne), koje se razvijaju iz najnižeg dela reznice (najdonjeg kolenca) na dubini od 25 cm i dublje.
Brandusi i bočno korenje nemaju veće značenje za razvoj i ishranu, a mogu dovesti do kržljanja glavnog korena jer troše hranljive materije na njegovu štetu. Međutim, usled plitkog smeštaja suše se leti i izmrzavaju zimi. Branduse odstranjivati u korenilištu i vinogradu, a pogotovo kad se razviju iz plemke jer je ovo korenje neotporno na filokseru (propadanje čokota).
Glavna masa korena je na dubini 30 - 60 cm, a pojedino korenje prodire 4 - 5 i 10 m duboko. Ugao geotropizma:
• Riparia portalis 80o
• Berlandieri 30o (berlandieri x riparia, podloga Kober 5BB i podloga SO4)
• Rupestris du lot 20o
• Berlandieri x riparia 35o
Lozne podloge sa manjim uglom geotropizma su povoljne za suvlja, skeletna i veoma propusna zemljišta, dok su sa većim uglom geotropizma pogodne za plodnija i vlažnija zemljišta.
Podloga Kober 5BB podnosi fiziološki aktivni kreč do 20 %, dok podloga SO4 do 17 %. Obe su umereno otporne na kiselost zemljišta, a veoma izražene otpornosti na filokseru i nematode.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije