Kada i kako protiv Sive truleži grožđa (prouzrokovač: Botrytis cinerea).

Siva trulež predstavlja jedno od najznačajnijih oboljenja vinove loze. Gubici prinosa koje prouzrokuje iznose 20 - 50%. Oboljenje je rasprostranjeno širom sveta, a posebno u predelima sa kišnim vremenom i visokom vlažnošću vazduha od fenofaze šarka pa do berbe grožđa. Siva trulež u povoljnim uslovima može imati poguban efekat na prinos i kvalitet grožđa. Osnovna zaštita je od završetka cvetanja do zatvaranja grozdova.
Simptomi. Najznačajnije zaraze dešavaju se u fazi cvetanja loze. Ove zaraze ostaju pritajene do sazrevanja grožđa kada počinje njihova trulež. Direktna zaraza bobica ostvaruje se kroz ozlede ili direktno kroz epidermis. Na zareženim bobicama belih sorti formiraju se mrke pege, dok su kod crnih sorti pege crvenkaste boje. Pokožica u okviru pega se lako odvaja od mesa ploda, pege se šire i zahvataju celu bobicu. U sušnim uslovima, dolazi do smežuravanja bobica, dok u uslovima vlage dolazi do pojave pepeljastosive prevlake na bobicama. Siva trulež lako prelazi sa bobice na bobicu, posebno kod sorti sa zbijenim grozdovima, i zahvata čitav grozd.
Patogen predstavlja problem i posle berbe. U hladnjači se simptomi manifestuju u vidu vlažne truleži na šepurini na kojoj se formira micelijska prevlaka. Na bobicama dolazi do formiranja okruglih, mrkih pega koje se šire i zahvataju celu bobicu usled čega dolazi do ljušćenja bobica.
Na lastarima dolazi do izbeljivanja kore i sušenja vršnih delova. Na površini lastara dolazi do sporulacije, dok se u unutrašnjosti formiraju crne sklerocije (tkivo prožeto micelijom patogena).
Životni ciklus gljivice. Patogen se održava micelijom i sklerocijama u drvenastim lastarima, biljnim ostacima i različitim domaćinima bilo na divljim biljkama ili na susednim gajenim biljkama. Micelija i sklerocije u proleće obilno sporulišu dajući konidije koje predstavljaju primarni izvor inokuluma. Optimalna temperatura za klijanje sklerocija je 20 - 25 ºC. U retkim slučajevima se na sklerocijama mogu formirati apotecije koje, kao primarni izvor inokuluma, oslobađaju askospore. Konidije se raznose kišnim kapima i vetrom i vrlo je verovatno da su, usled obilne sporulacije, konidije od ranog proleća konstantno prisutne u vazduhu. Najveća brojnost konidija u vazduhu je u toplim danima nakon obilnih kiša. Konidije klijaju i vrše infekciju prodirući u biljno tkivo direktno mehanički, formirajući apresorijum mada sam prodor direktno u biljno tkivo nije jedino već i dejstvom različitih enzima. Pored direktnog prodora i enzima, zaraza se ostvaruje kroz prirodne otvore, kao i kroz ozlede, posebno na plodovima. Za klijanje konidija potrebna je slobodna voda u trajanju od 15 sati pri temperaturi od 15 do 20ºC. Konidije mogu klijati i pri nižim temperaturama, ali tada je potrebno duže vlaženje. Najintenzivnije primarne zaraze cvetova ostvaruje se pri temperaturi od 20ºC. Na zaraženim listovima i cvetovima dolazi do sporulacije i formiranja konidija koje predstavljaju izvor sekundarnih infekcija kojih može biti više u toku vegetacije.
Suzbijanje. Osnovni pristup u suzbijanju sive truleži podrazumeva kombinaciju agrotehničkih i hemijskih mera. Vinograde je poželjno zasnivati na vetrovitim mestima, sa orijentacijom redova u pravcu dominanatnih vetrova. Budući da primarni izvor inokuluma predstavljaju konidije koje se formiraju na prezimelim sklerocijama ili miceliji u biljnom materijalu, sanitarne mere imaju veliki značaj. Adekvatna rezidba u fazi mirovanja obezbeđuje značajno smanjenje infektivnog potencijala, dok zelena rezidba obezbeđuje bolje provetravanje i time sprečava uspostavljanje povoljne vlažnosti za ostvarivanje zaraze.
U vinogradima sa osetljivim sortama, prisutnim inokulumom, i u uslovima povoljnim za razvoj oboljenja, specifični tretmani, usmereni ka zaštiti od sive truleži sprovode se 4 do 5 puta u toku vegetacije specifičnim botricidima (fenfeksamid 1,5 l/ha; boskalid 1,2 kg/ha; ciprodinil+fludioksonil 0,8 kg/ha; pirimetanil 2,5l/ha ) - pri cvetanju, zatvaranju grozdova bobicama (2), na početku zrenja (fenofaza šarka) i pre berbe. Ukoliko se sprovodi tretman pre berbe, neophodno je voditi računa o izboru preparata čija karenca omogućava bezbednu primenu. Međutim, biološka zaštita od sive truleži dobija sve više na značaju. U literaturi se navodi zadovoljavajuća efikasnost bioloških preparata na bazi različitih korisnih mikroorganizama kao što su Bacillus ili Trichoderma vrste i sojevi, Aureobasidium pullulans, Metschnikowia fructicola i Pythium oligandrum u slučaju njihove primene u fazi sazrevanja bobica.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije