REDUKOVANA OBRADA ZEMLJIŠTA.

Redukovana obrada sastoji se od smanjenja broja radnih zahvata, a da se ne ugrozi postignuti nivo prinosa. To je moguće zbog omogućene primene herbicida, jačeg đubrenja te kombinovanih operacija obrade (kombinovani zahvati obrade i kombinovana oruđa - setvospremač, npr.).
Ova obrada omogućuje ne samo pliću osnovnu obradu u periodu dok fenomen produžnog delovanja duboke obrade traje, nego i napuštanje drugih zahvata kojima je bila glavna svrha uništenje korova ili stimulacija procesa nitrifikacije radi nakupljanja nitrata. Zbog primene herbicida u ovoj obradi, predvegetacijsko uništavanje korova više nije potrebno.
Redukovanjem obrade se smanjuje obrada zemljišta na potreban minimum. Ona ima dva vida:
- Redukovanje dubine zahvata je na minimum uz obrađivanje pojasa na proizvodnoj površini.
- Minimalizacija broja zahvata obrade svedena je na jedan jedini. Često su oba vida minimalizacije obrade spojena u jedan (strip tillage).
Minimalizacija obrade zemljišta je počela u kukuruznom pojasu SAD i ušla u literaturu pod nazivom “minimum tillage”.
Minimalnom obradom zemljišta se redukuje zapremina obrađenog zemljišta na minimum, obrada se svodi na jedan zahvat, čuva humus i struktura zemljišta, sprečava erozija na proizvodnoj površini (ridge tillage, konzervacijska obrada) te stavlja seme gajene biljke u povoljne, a seme korova u nepovoljne uslove.
Milojić (1968) je predložio naziv “minimum obrade” i dao definiciju po kojoj je “sistem minimum obrade redukovanje obrade pod dubini zahvata, površini, tj. masi obrađenog zemljišta i broju radnih operacija”.
Redukovana obrada je uspešna samo onda ako se upotrebljavaju oruđa sa tehničkim rešenjima za ovakav vid obrade zemljišta. Fabrika John Deere proizvodi veći broj tipova kombinovanih oruđa i mašina za minimalnu obradu zemljišta.
Potpuna minimalizacija obrade dobila je integralno agrotehničko rešenje koje pored minimalne obrade, unosi đubriva, herbicide i seje, mada ima i nepotpunih rešenja (oranje+drljanje na težim zemljištima ili oranje+setva na lakšim zemljištima).
Po dubini obrade, zahvati su 7,5 do 18 cm, a po širini mogu biti da se obrađuje cela površina ili samo pojasi širine 35 do 50 cm kod useva širokih redova, odnosno širokorednih useva.
Redukovana obrada zemljišta se pored primene na čistoj površini primenjuje i na površinama pod mrtvim i živim mulčem.
U područjima sa manje padavina (ispod 700 mm godišnje) i povećanom evapotranspiracijom primenjuje se varijanta minimalne obrade u mrtvi mulč, a to je na površini pod žetvenim ostacima preduseva. Mrtvi mulč služi kao zaštita od atmosferilija i erozije vodom ili vetrom, te potiskivanje korova. Mašine za obradu, đubrenje i setvu obrađuju pojaseve u koje se stavlja đubrivo i seme. Razmaci setve u mrtvi malč su 50 do 100 cm. Nakon nekoliko godina, primena mrtvog mulča se mora prekinuti i nagomilanu masu biljnih ostataka treba zaorati.
U predelima sa godišnjom količinom padavina iznad 700 mm, povoljne evapotranspiracije, primenjuje se varijanta redukovane obrade u "živi mulč", dakle na površinu gde već postoji aktivna vegetacija. Dovoljne količine vlage ne dovode u konkurentne odnose "živi mulč" i useva za vodu, ali može doći do konkurencije za hraniva, naročito za azot. Radi toga se kao "živi mulč" koriste leguminoze, iako u početnom stadijumu razvoja leguminoza može doći do borbe za usvajanje azota između gajenih biljaka i leguminoza.
Pri ovome sistemu redukovane obrade, obrađuje se pojas od 37 do 50 cm širine i u njih seju usevi, redovno kukuruz. Živi mulč odlično štiti zemljište od erozije i atmosferilija, a čuva i humus zemljišta. On se vrlo često koristi na nagnutim terenima kao deo konzervacijske obrade radi sprečavanja vodene erozije.
Redukovana obrada zemljišta pogodna je na lakšim, plodnim zemljištima i u povoljnoj klimi. Nadalje, redukovana obrada pogoduje nekim usevima, u prvom redu širokog razmaka setve (soja, kukuruz, pamuk). Lošija je na težim zemljištima, niže plodnosti i u nepovoljnoj klimi, a ne odgovara nekim usevima, kao što su trave, deteline, šećerna repa.
Redukovanom obradom zemljišta se ne mogu rešiti krupni agrotehnički zahvati kao što su meliorativna obrada, meliorativno đubrenje ili đubrenje na zalihu, niti se ne može primeniti za drvenaste useve pre podizanja zasada.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije