Posetite jubilarni Poljoprivredni sajam u Novom Sadu!
Novosadski sajam će u 2023. godini obeležiti 100 godina postojanja, a od 20. do 26. maja organizovaće i devedeseti Međunarodni poljoprivredni sajam.
U 2023. godini jubilarni, 90. međunarodni poljoprivredni sajam biće održan od 20. do 26. maja. Zemlja partner biće Italija, koja je istu titulu imala 2016. i 2019, a Zemlja prijatelj iste priredbe bila je 2015. godine.
Prijavljivanje izlagača je uveliko u toku, a planirani su svi do sada poznati segmenti. Uz avansno plaćanje moguće je ostvariti popuste. Više informacija nalazi se na sajtu Novosadskog sajma www.sajam.net.
Prvi međunarodni poljoprivredni sajam i izložba stoke, održan je od 14. do 18. marta 1931. godine, uz podršku Udruženja poljoprivrednika kao Saveza poljoprivrednika Dunavske banovine i AD Izložbe i Sajam uzoraka u Novom Sadu.
To je bila prva organizovana izložba i sajam priplodne stoke na celoj teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Naišla je na veliko odobravanje tadašnjih zvaničnih institucija i državnih organa, jer je u godinama velike privredne krize bilo potrebno da se sistematski radi na prosvećivanju uzgajivača stoke, kao i podizanja kvaliteta stočnog fonda na teritoriji cele države. Sajmovi i izložbe u velikoj meri su doprineli postizanju tog cilja.
Na izložbi je bilo prikazano 1.039 grla goveda, svinja, pastuva, ovaca i koza. Poseban paviljon je bio namenjen mlečnim proizvodima, a pored toga bilo je i veterinarskih lekova, stočne hrane, semena, aparata za ishranu svinja, elevatora.
Organizator sajma je bilo Akcionarsko društvo za izložbe i sajam uzoraka koje je osnovala grupa novosadskih trgovaca i industrijalaca, s ciljem da se sajmovi priređuju profesionalno i postanu stalni.
Danas je Međunarodni poljoprivredni sajam najveća i najznačajnija smotra agrara u ovom delu Evrope. Okuplja sve značajne aktere agrobiznisa i predstavnike privrednih grana koje se naslanjaju na poljoprivredu, iz Srbije i sveta.
Na Novosadskom sajmu se prezentuju najnovija tehnička i tehnološka dostignuća u agraru, primena nauke u poljoprivredi, izložbe organske hrane, kao i one sa oznakama geografskog porekla, bogatstvo domaćeg genofonda, najsavremenija poljoprivredna mehanizacija, proizvodi i usluge iz najudaljenijih krajeva sveta.
Istovremeno se najaktuelnije teme iz oblasti agrara, obrađuju kroz stručne skupove, okrugle stolove, edukacije i prezentacije, sa posebnim osvrtom na unapređenje znanja i primere dobre prakse. Poslovna okupljanja, podrazumevaju i susrete sa privrednim, naučnim i političkim delegacijama, ali i direktne sastanke privrednika iz celog sveta.
Prijavljivanje izlagača je uveliko u toku, a planirani su svi do sada poznati segmenti. Uz avansno plaćanje moguće je ostvariti popuste. Više informacija nalazi se na sajtu Novosadskog sajma www.sajam.net.
Modernim konceptom novosadski Poljoprivredni sajam podstiče međudržavnu i privrednu saradnju, integriše unapređenje znanja, proizvodnje i razvoj nauke. Uz to promoviše značaj inovacija i predstavlja sintezu iskustava i dostignuća u srpskoj poljoprivredi, snažna je podrška privredi Srbije, a njegov doprinos i značaj meri se uspesima izlagača koje ostvaruju pod krovom Novosadskog sajma.
Posle 1918. godine, kad su Bačka, Banat, Srem i Baranja ušli u okvire zajedničke jugoslovenske države, grupa bogatih novosadskih preduzetnika, veleposednika i industrijalaca, na inicijativu Đule Hajoša pokrenula je akciju za održavanje izložbi i sajmova zanatskih i industrijskih uzoraka i poljoprivrednih proizvoda.
Tako je od 11. do 26. avgusta 1923. godine priređena Prva novosadska izložba.
Označila je početak organizovanja sajamskih priredbi u Novom Sadu i smatra se prvom u postojanju Novosadskog sajma. U inicijativnom pismu Đule Hajoša, između ostalog, je navedeno da bi Sajam trebalo da se održava po "primeru drugih velikih gradova", i da bi trebalo da bude "prolećni sajam".
Prva trgovačka i zanatska izložba 1923. godine priređena je u zgradi nekadašnje Državne mađarske katoličke gimnazije na Futoškom putu, današnjoj zgradi Srednje elektrotehničke škole u Futoškoj ulici. Bila je otvorena svakog dana, od 8 do 18 časova, a ulaznice su koštale 10 dinara. Izložbu je pratio katalog sa spiskom izlagača i oglasnim delom.
Foto: Vedran Stapić
