Bojan posle šegrtovanja u očevom pčelinjaku duplirao broj košnica

Porodica dvadesetdvogodišnjeg Vranjanca Bojana Mladenovića bavi se pčelarstvom punih 60 godina. Ovaj posao otpočeo je njegov deda u selu Tursko Buštranje u Opštini Preševo, a sa puno ljubavi nastavio otac. Gledajući kako to rade i on sam je zavoleo pčele, pa je već od malih nogu počeo da pomaže ocu u pčelinjaku.

Ocu je bio od pomoći tako što mu je do košnica donosio alat koji mu je u datom trenutku bio neophodan. Tako šegrtujući, učio je pčelarski zanat, a kada je postao majstor u tom poslu poželeo je ozbiljnije da se njime bavi. Zato je sa ocem pre desetak godina duplirao broj košnica u pčelinjaku, pa ih sada imaju 115. I ne samo to.

Med od facelije

Redovno obilazi sajmove na kojima prodaje i promoviše svoje pčelarske proizvode, a po mogućstvu odlazi i na predavanja gde može da čuje iskustva drugih i ujedno nauči neke novine iz savremenog pčelarstva. Na takvim sajmovima obično u ponudi ima meda u saću, bagremovog, livadskog i meda od facelije. Ovu medonosnu biljku koja je u Evropu stigla iz Severne Amerike Mladenovići seju sami na oko tri hektara zemlje kako bi njihove pčele posle bagremove, a u vreme cvetanja livada, imale još jednu bogatu pašu.

Seju je u proleće da bi u julu i avgustu cvetala. Ova biljka koja je veoma otporna na niske temperature i koja čini zemljište plodnim, procveta 40 dana nakon setve. Stabljike dostignu visinu između 50 i 90 centimetara.

"Facelija nije zahtevna biljka. Da bi usev uspeo mora da se dobro pripremi zemljište, a to podrazumeva kvalitetnu obradu i đubrenje. Posle okončanja paše pokosimo je da bismo nastavili sa obradom zemljišta", kaže ovaj mladi pčelar i ističe da je onako osušenu daju njihovom rođaku za ishranu stoke.

Loša godina

Iako su sa njenom setvom pčelama obezbedili još jednu bogatu pašu, a sebi novi izvor meda, naš sagovornik naglašava da na svojoj teritoriji imaju problem sa njegovom prodajom. On pojašnjava da ogroman broj ljudi na jugu Srbije ne zna za ovu medonosnu biljku, pa iz tog razloga ne žele da kupe med od facelije iako je veoma prijatnog mirisa i ukusa. Iz tog razloga će, kaže, morati da potraži kupce na nekom drugom kraju zemlje. Ponudiće i bagremov i livadski med iz neke druge sezone, jer je ove godine zbog loše bagremove i livadske paše ostao bez nove količine meda.

"Tursko Buštranje, selo u kome čuvamo naše pčele, odavno je poznato po bagremovoj paši i od nje u sezoni dobijamo i najviše meda. Nažalost, ove godine je u vreme cvetanja bagrema bilo mraza i kiše tako da su pčele ostale uskraćene za ovu vrstu paše", kaže Bojan naglašavajući da su isto prošle i u vreme livadske paše koje nije bilo zbog suše.

Kako pripremiti gredice za jesenju setvu - facelija je posebno korisna

Mladenovićima odlično ide med u saću, ali ga nude u manjim količinama na prodaju zbog toga što ne žele da uspore rad pčela koje moraju da ga stvore ponovo. Ističu da je zbog loše ovogodišnje paše cena meda u odnosu na prošlu godinu povećana za 200 dinara.

Imaju mnogo planova za budućnost - stalno rade na unapređenju svog pčelinjaka, obnavaljaju opremu i povećavaju broja košnica u njemu. I dok budu pažljivo planirali svaki korak, nastavljaju kontinuirani rad u pčelinjaku. Već su očistili spratove u košnicama, pčele dimili od insekata i počeli sa hranjenjem.