Dragan čuva pčele na 750 metara nadmorske visine, uz primenu ekološkog pčelarenja

Kada je pre 41 godinu preuzeo brigu o porodičnom pčelinjaku u selu Surdul, nedaleko od Vranja, Dragan Milosavljević nije mogao ni da pretpostavi da će u ovom poslu opstati do današenjeg dana. Posebno zato što je pčelarstvom počeo da se bavi u trenutku kada je varoa, koja je došla iz Bugarske, uništila njihove pčele. Tada su Milosavljevići kupili nove pčele i počeli da ih čuvaju u savremenim košnicama koje su zahtevale drugačiju tehnologiju pčelarenja.

Zbog toga je Dragan bio prinuđen da pčelarenje uči iz knjiga i časopisa, kojih je na njegovu sreću i u to vreme bilo mnogo. Najveći problem tada mu je predstavljao novac. Da mu nisu pomagali otac i tetka ne zna kako bi prevazišao brojne izazove.

"Sada je mnogo lakše pčelarima početnicima, jer država mnogo pomaže. Gotovo da nema segmenta u pčelarstvu koji nije pokriven subvencijama", ističe naš sagovornik i naglašava da oni koji počinju da se bave ovom delatnošću sada imaju mnogo veće izazove kada su u pitanju trovanje pčela i bolesti.

Košnice čuva van domašaja zagađivača

Svoje pčele čuva van domašaja velikih zagađivača, na 750 metara nadmorske visine, na gotovo nepristupačnom terenu i tako izbegava moguća trovanja. Polazeći od saznanja da kupac ne kupuje med kao hranu već kao lek, svoju tehnologiju pčelarenja zasnovao je na principu izbegavanja korišćenja lekova koji mogu biti štetni po ljudsko zdravlje.

"Svi mi koji se bavimo pčelarstvom moramo u košnicama da suzbijemo pojavu krpelja, ali ne pomoću lekova koji su u stvari insekticidi. Za taj Amitraz koji se najviše koristi u takvim slučajevima je dokazano da su njegovi metaboliti i mutageni i kancerogeni."

Naglašava da nema zdravog meda bez čistih pčelinjih košnica. I pčelinji vosak, po njegovim rečima, mora da bude bez parafina, odnosno udeo voska u satnim osnovama ne može da bude manji od 30 odsto.

"Ne možemo pčele da tretiramo hemijom i da posle kažemo da nam je med zdrav i čist. Analize su pokazale da u vosku ima ostatka lekova koji se ne koriste već 20, 30 godina", pojašnjava ovaj pčelar, dodajući da se prilikom ovakvih provera u medu obično ne pronalaze ostaci pesticida i teških metala iz prirode već ono što pčelar ubaci u košnicu lekovima i voskom.

Pčele čuva u novim košnicama obojenim vodenim bojama

Metodologija pčelarenja koju on primenjuje podrazumeva bitisanje pčela u novim košnicama koje su obojene vodenim bojama. Za ožičavanje satnih osnova koristi inoks žicu, a dobra pčelarska praksa ne dozvoljava i korišćenje više puta pocinkovane žice.

Med vrca u inoks centrifugama i ne skladišti u jupol kantama, već koristi inoks kiselu otpornu ambalažu. Takođe, koristi tankove od inoksa za skladištenje meda koji drži na što je moguće nižim temperaturama.

"Med može biti hemijski zagađen. Takođe i biološki ako ga pčelar vrca iz starog crnog saća u kome su se već izlegale pčele. To pčelar nikako ne sme da radi već treba da obavi pretapanje. U pčelinjem saću pčele se rađaju, ali i deponuje i skladišti med."

Od svojih pčela najviše dobija bagremov med, nešto manje livadskog, kao i šumskog, poznatijeg kao medljika. Ovog meda, koji nastaje kada noći budu hladne, a dani topli, je bilo prošle godine u njegovim košnicama. Brzo i nepravilno kristališe, a onda kupci koji to ne znaju umeju pčelaru od koga su ga kupili da upute negativne komentare i traže reklamaciju.

Povećan rizik od trovanja pčela u ovom periodu. Kojih mera se treba pridržavati?

"Mi koji se bavimo pčelarstvom smo u takvim slučajevima uvek spremni da uzorak tog meda pošaljemo na analizu. U Pančevu postoji laboratorija koja detektuje dodate šećere. Zato se svi mi koji ispravno pčelarimo nadamo suzbijanju falsifikovnog meda", ističe on.

Pada cena meda

Iako su njegove košnice dosta udaljene od mesta prebivališta, stalno obilazi svoj pčelinjak. Ovog marta, osim što pažljivo osmotri da li sve košnice stoje na postolju, posmatra ponašanje pčela na poletaljkama na osnovu koga može da prepozna da li društvo ima problem sa maticom ili hranom.

"Sa jednogodišnjim maticama u košnicama problem je manji. Da bi pčele imale dovoljnu količinu hrane za zimovanje, što je 16 do 18 kg, bilo bi najbolje da dodatu prihranu utroše do početka gajenja novog legla koje u našim uslovima obično kreće od Božića", kaže Dragan.

Ovaj vranjski pčelar ne može da se požali na prošlu medonosnu godinu. Njegov med je do prošle sezone završavao uglavnom na Kosovu i Metohiji gde je kvalitetan med uvek bio na ceni.

"Otkupna cena je naglo pala sa sedam evra na 3,6 evra. Pčelari se ne nadaju povećanju cene. Nama je bitno da ga prodamo i zato je sada važno da država na ulazu u zemlju zaustavi onaj falsifikovani", napominje on i ističe da veterinarska inspekcija redovno uzorkuje med za analizu i kod pčelara.

Tokom minule pčelarske sezone uspešno se borio protiv najezde ptica pčelarica, stršljenova i varoe. Međutim, već sada brine kako će se izboriti sa azijskim stršljenom koji stiže iz Francuske i tropilelapsom koji dolazi iz Rusije.