Katastrofalna godina za pčelare u Srbiji

Prema procenama Saveza pčelarskih organizacija Srbije ova godina je najgora u poslednjih osam decenija jer su zbog nepovoljnih vremenskih uslova proizveli samo 1.100 tona meda, što je gotovo pet puta manje od godišnjeg proseka. Gubici pčelara će ove godine biti ogromni, tvrde u SPOS-u, a prenosi portal RTV. Bagrem i livada nisu medili, voćna paša je prošla loše, a prema ocenama pčelara iz ove organizacije ni od suncokreta nije prikupljeno dovoljno meda.

Upotreba hemije i prisustvo štetočina smanjuje prinos meda

Međutim, vremenske prilike nisu jedini uzrok lošeg prinosa. Prema rečima Đorđa Mrkića iz Društva pčelara "Jovan Živanović" danas kada odemo u prirodu možemo da primetimo značajne promene zbog silne upotrebe hemijskih preparata u poljoprivredi. To menja biljni sastav na području na kojem živimo, pa imamo pojačano prisustvo štetočina, insekata i drugih organizama koji nikada nisu živeli na ovom prostoru, a ugrožavaju pčele i smanjuju proizvodnju meda.

Visoki nameti za ispašu preskupi za pčelare

Na dobit pčelara jednako loše utiče i pojava lažnog meda čija je cena niža od realne, krađe košnica, ali i visoki nameti za ispašu pčela. Kako tvrdi Mrkić, na 1m² stane više od 4 košnice. Pošto postavljanje jedne košnice na Fruškoj gori košta 200 dinara, znači da namet za postavljanje košnica iznosi preko 1.600 dinara, mesečno, a to je za većinu pčelara prevelik trošak.

Iz pokrajinske kase 10 miliona za pčelarstvo

U Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu kažu da će rebalansom budžeta obezbediti dodatnih 10 miliona dinara za rešavanje dela problema pčelara u Vojvodini. Kako je rekao Milorad Malić iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, sekretar Vuk Radojević je najavio sastanak sa direktorom gazdinstva Fruška gora da pokušamo da pronađemo rešenje da pčelari mogu da dođu na te lokacije i da besplatno obavljaju ispašu 10-15 dana.

Domaći pčelari i dalje više meda prodaju stranim, nego domaćim kupcima. U ukupnom izvozu, od otprilike 2.000 tona godišnje, gotovo polovinu čini med dobijen u Vojvodini. Zbog toga pčelari očekuju veće podsticaje za proizvodnju.

Foto: bigstockphoto.com, Darios