Nišlija Mario Ćopić posle pet godina rada na kruzeru vratio se u Srbiju

Nišlija Mario Ćopić (42) elektrotehničar po struci, posle pet godina rada na kruzeru vratio se u Srbiju i počeo da se bavi pčelarstvom na gazdinstvu u selu Grkinja kod Gadžinog Hana i u Prolom Banji pored Kuršumlije.

"Za neke moje prijatelje koji me poznaju to je bila nesvakidašnja odluka. Međutim, ja sam uvek voleo selo i prirodu, a kako nisam imao selo ni sa majčine ni sa očeve strane još kao mali dečak priključio sam se izviđačima", rekao nam je. Dodaje kako je sopstvenim domaćinstvom i pčelinjakom uspeo spojiti lepo i korisno.

Kazao je da o pčelarstvu apsolutno ništa nije znao sve dok se nije vratio iz inostranstva u domovinu.

Ljubav prema zemlji vratila ga je natrag

"Po završetku elektrotehničke škole radio sam jedno vreme u Nišu, a potom sam našao posao na kruzeru. Bio je to zaista dragoceno iskustvo. Obišao sam pola sveta, video gradove i mora koje ne možete da vidite ni na filmu, stekao prijatelje širom zemljine kugle", priseća se. Zarađivaoje, kaže,dobro, ali se u jednom trenutku zasitio i novca i lepote.

Patriotizam i želja da radi i da doprinosi nešto svojoj zemlji, istakao je Ćopić, vratili su ga u Srbiju.

"Ja sam patriota. Smatram da ukoliko su moji dedovi mogli da ginu za ovu zemlju, mogu da i ja učinim nešto za nju. Hoću da moje znanje i moj rad da ostavim u Srbiji. Mnogo ljudi je otišlo u inostranstvo, a mora neko i da ostane, neko mora da se žrtvuje, kao što su se neki ljudi žrtvovali za nas", istakao je te veruje da će njegova deca imati neku korist od ovoga što radi.

Radovi u pčelinjaku tokom februara

On je kazao da se marta 2013. godine vratio u Srbiju, a septembra te iste godine kupio je gazdinstvo u Grkinji i devet košnica.

Sada ima stotinak košnica

Još dok je bio na kruzeru razmišljao je kojim poslom bi mogao da se bavi u Srbiji. Shvatio je da je hrana nešto što treba svetu, ali nije mogao odmah da odluči šta će to biti. Kada se vratio u Niš, med mu je "zapo u oči" jer je njegov otac imao prijatelja pčelara.

Prvih godinu dana, dodao je, radio je u pčelinjaku kod prijatelja i shvatio je da mu taj posao odgovara.

"Učlanio sam se u pčelarsko udruženje i ozbiljno posvetio pčelarstvu. U jednom trenutku imao sam 190 košnica. Čuvao sam ih na četiri lokacije u Grkinji i pet lokacija u Prolom Banji. Kada sam se oženio i dobio dve ćerke, zaposlio sam se i smanjio sam broj košnica na stotinak kako bi imao dovoljno vremena za porodicu", govori Ćosić.

Prema njegovim rečima, stotinak košnica iziskuje puno vremena i truda, ali za sada uspeva da uskladi obaveze i da na vreme završi sve poslove u pčelinjaku.

"Pčelarstvo je nisko profitabilan, visoko rizičan posao. U avgustu krećemo da spremamo naše pčele za sledeće proleće, ali se od avgusta do maja se izdešava toliko toga, i mraz i kiša i suša", napominje. Kaže kako u poslednjih 10 godina zaista nema meda zbog vremenskih prilika odnosno neprilika.

Dodao je da ljudi mogu da pronađu neku računicu da se bave pčelarstvom jedino ukoliko imaju košnice na više lokacija, pa da makar na nekoj od njih prinosi budu dobri.

To iziskuje, rekao je, dodatne troškove i dodatne napore, ali zahvaljujući ljubavi prema pčelarstvu, pčelari sve to prevazilaze.