Dragan Gajić iz sela Brović pčelarstvom se bavi decenijama. Pčele voli i za njih tvrdi da su u nekim situacijama ovi maleni insekti pametniji i od ljudi, ali ovaj domaćin jedan je od retkih pčelara koji med ne voli.
U selima Posavine sa bogatstvom šuma i blizinom reke javljaju se i prirodni preduslovi za razvoj pčelarstva. Uprkos tome, ovde još uvek nema ozbiljne i masovnije pčelarske proizvodnje, međutim ima onih koji za svoju dušu i potrebe svoje porodice drže po nekoliko desetina košnica.
Među njima je i Dragan Gajić. Pčelari od detinjstva, a pčele je, kako kaže, zavoleo uz pokojnog oca. Ta ljubav traje decenijama tokom kojih je mora da se edukuje i mnogo toga nauči o ovim vrednim insektima, za koje Dragan kaže da su pametnije od ljudi.
Predeli uz Tamnavu su idealno stanište za pčele, i baš tu živi porodica Gajić. Zato su Draganovo dvorište i voćnjak uvek puni košnica koje baš tu, tokom paše lociraju njegovi rođaci i prijatelji. Prošle godine na njegovom imaju bilo je 360 košnica, a ove godine nešto više od 100.
"Ovo stanište je idelano za pčele. Voćnjak se ne prska, nema jakih otrova i uništavanja, kao što ima u okolini. Pčelari iz okoline dovoze svoje košnice ovde na bagremovu pašu", kaže Gajić.
Dragan svoje košnice ne seli, uvek se nalaze na istom mestu, na poljima oko kuće. Ni za njih ova godina nije bila baš plodna i medonosna, kako i koliko su pčelari očekivali. Zbog hladnog proleća bagrem je podbacio, ali je livadska paša bila povoljnija, pa se godina ocenjuje kao - solidna, s obzirom na to da he prošla bila loša.
Predeli uz Tamnavu idealno su stanište za pčele (Foto: Đorđe Simović)
Kakva će biti naredna godina, teško je prognozirati, jer rezultati zavise od niza faktora - počev od meteroloških i klimatskih uslova, do toga kako se pčele pripremaju za zimu. U gajenju ratarskih kultura važi narodna poslovica "Kakva setva, takva žetva", a ona se može primeniti i na gajenje medonosnih pčela.
"Pčele su već spemne za zimu, ostavljeno im je ono što su napravile, a šećer je sveden na minimum. One su kao i ljudi - i čovek kada se hrani ne može stalno isto jesti. Skidamo propolis i uglavnom ga koristimo za svoje potrebe, dok mleč ne vadimo", ističe Dragan.
Iako se pčelarstvom bavi decenjama, ovaj ščelar med ne voli i ne prodaje, a gotovo sve što proizvedu njegove pčele pokloni prijateljima i komšijama. Za razliku od savršenog prirodnog proizvoda, koji retko koristi, pčele voli kao od prvog dana, ako ne i više, i zato planira povećanje broja košnica.
Med ne prodaje, nego poklanja (Voidbias / Pixabay)
"Ne volim med, nisam ljubitelj slatkiša, a boraveći uz pčele nekako mi je draže da sve što one proizvedu poklonim ili razdelim, ostali ukućani vole med, konzumiraju ga, ali ne i ja. Ostavio bih sebi barem jedno 30, 40 košnica, ali samo za svoje potrebe. U svom domaćinstvu imamo i med koji čuvamo, a koji je ceđen 1987., ili 1988. godine, posedovali smo tri kante takvog meda, ostala je jedna", priča Dragan Gajić.
Dragan je pčele zavoleo još kao dete, od njih je mnogo naučio, a trudi se da i on njima uzvrati istom merom. Do sada je odgonetnuo mnoge tajne, koje u sebi kriju ovi mudri insekti. Zahvaljujući pčelama stekao je mnogo prijatelja, i to je bogatstvo koje neguje i čuva baš ako i same pčele.
Foto: Dieter_G / Pixabay
Povezana stočna vrsta
Pčelarstvo je specifična grana ljudske delatnosti te su interes i ljubav prema pčelama rašireni u svim dobnim i obrazovnim slojevima društva. Mesta obitavanja pčela su veliki... Više [+]
Tagovi
Autorka
Masovna uginuća pčela u Srbiji, od 30 do čak 100 odsto. Šta je uzrok?
Dobar april - dobar med: Koje radove treba obaviti u ključnom mesecu za pčelarstvo?
Dragan čuva pčele na 750 metara nadmorske visine, uz primenu ekološkog pčelarenja
Lopovi u Berlinu ukrali 31 posebno uzgajanu pčelarsku zajednicu
Da li je kristalisani med znak prirodnog proizvoda bez nedozvoljenih dodataka?
Da li je australijski način rešenje za zaštitu pčela od varoe?
Masovna uginuća pčela u Srbiji, od 30 do čak 100 odsto. Šta je uzrok?
Dobar april - dobar med: Koje radove treba obaviti u ključnom mesecu za pčelarstvo?
