Pčelarenje u Australiji kao privremeni rad

• 13.886
• 1.101
• 0

Poznato je da rad u inostranstvu nije lak i da iza svakog zarađenog dinara stoji težak rad. Ono što je takođe poznato je da su se radnici iz Srbije koji odlaze na privremeni rad u neku stranu zemlju veoma dobro pokazali. Ali je retkost čuti iskustvo nekog mladog čoveka koji je otišao da pčelari u inostranstvu.

Od Vrbasa do Australije

Vuk Bijelac (24) iz Vrbasa je nakon završetka Ekonomskog fakulteta u Subotici, na smeru menadžment, po preporuci i kontaktima za posao prijatelja svog oca Radovana Mandića i njegovog poznanika Jovice Petrovića, konkurisao za posao pčelara u Australiji. Uslovi konkursa su da je osoba mlada, zna jezik i da je radio sa pčelama, što je prema Vukovim rečima danas retkost. Odobrena mu je viza u trajanju od 13 meseci.

Prvi susret sa pčelarstvom Vuk je imao pre pet godina, kada su otac i njegov prijatelj odlučili da kupe prve košnice. Do tada nije imao dodira sa pčelama, ali kako je ljubitelj prirode, nije mu trebalo puno vremena da ih zavoli. Kao student, svoje slobodno vreme je koristio da pomogne razvoju porodičnog biznisa radeći pomoćne poslove u pčelinjaku, ali i van njega.

Farmerska oblast

Na aerodromu je slučajno upoznao i svog budućeg kolegu, Marka iz Beograda, sa kojim je krenuo put Australije. O svom životu i radu u jednom australijskom selu, naš sagovornik kaže:

"Selo ima 400 stanovnika i izgleda kao u vestern filmovima. Oblast u kojoj živimo i radimo je specifična kao farmerska. Plodne zemlje skoro i da nema. Zemljište je kao žućkasti pesak. Vegetacija je siromašna. Od drveća jedino raste eukaliptus i četinari. Srećom po pčele i pčelare, oko pet vrsta eukaliptusa i još mnogo drugih vrsta drveća je vrlo medonosno. A tu je i svima dobro poznata manuka. Sa 1.200 društava i oko 400 dvodelnih oplodnjaka radimo Marko i ja sa gazdom i njegovom ženom, koja je specijalizovana za proizvodnju matica".

Mnoge vrste drveća u Australiji su medonosne

Kako se pčelari u Australiji?

Naš sagovornik se potrudio da nam detaljno opiše način i uslove pčelarenja:

Specifičnosti pčelarenja na australijskom kontinentu

O specifičnostima pčelarenja na ovom kontinentu Vuk kaže:

"Zbog geografije kontinenta, koji je u suštini jedno veliko ostvo, ovde se u izolovanosti pčelarilo u skoro idealnim uslovima. Pčele su bile zdrave i kao takve izvozile su se u ceo svet. Varoa jos uvek nije stigla u Australiju. Za to su zaslužne rigorozne kontrole na aerodromima i dokovima koji detaljno proveraravaju sve što je u vezi sa pčelama, a uđe u Australiju. Međutim, nisu ostali imuni na amerčku i evopsku kugu. Dosta društva je obolelo, jer se zbog ovakvog načina pčelarenja spore brzo šire. Da ne bi spaljivali pčele, daju antibiotike, a zaražena oprema nosi se na radijaciju. Lično, ovaj način postupanja ne odobravam, jer vodi u propast. Drugih problema, koliko vidim, nemaju".

Med od manuke je najskuplji na svetu

Vuk nije naročito upućen u cene meda, ali zna da je otkupna cena na veliko oko šest AUD za kg, što je oko četiri evra. Cene variraju od vrste i klase meda. U Australiji i na Novom Zelandu raste manuka, a med od manuke je najskuplji na svetu.

Život u australijskom selu

Vuk je u Australiji od oktobra prošle godine, a za kraj intervjua, na naše pitanje o socijalnom životu jednog dvadesetčetvorogodišnjaka u australijskom selu, kaže:

"Zahvalan sam Jovici i Radovanu sto su mi pomogli da dođem ovde! Iskustvo koje ovde stičem nema cenu. Živimo u selu sa 400 stanovnika i 80km udaljeni od najbliže prodavnice. Socijalan život za mene kao dvadesetčetvorogodišnjaka ne postoji, ali sa druge strane to odstustvo nadopunjujem uživanjem u prelepoj prirodi i upoznavanjem Australije. Nomadski zivot ima svoje prednosti. Neki me bodre da se vratim, drugi da se u Srbiji pojavljujem samo na godišnjem odmoru. Svako to gleda iz svog ugla. Prihvatio sam ovaj životni izazov i nisam se pokajao. Pozdrav svim čitaocima Agrokluba iz sunčane Australije!".

Foto: Vuk Bijelac