Pčelarev sin i med sa Kosmaja, Fruške gore i iz Banata. Biznis ili porodična tradicija?

Bavljenje pčelarstvom za mnoge nije samo jedan od poslova ili način ostvarivanja prihoda. Naprotiv, gajenjem pčela se postiže očuvanje tradicije koja se uglavnom prenosi sa kolena na koleno, a osim proizvodnje meda, uloga ovih izuzetno korisnih insekata je mnogostruka, počev od povećanja biodiverziteta do oprašivanja biljaka.

Želeći da nastavi porodičnu tradiciju, mladi pčelar Stefan Stevanović iz sela Petrovčić kraj Beograda, sa svojim ocem godinama uzgaja pčele na svom imanju. Modernim pčelarstvom počeli su da se bave onog trenutka kada su se pčele počele prebacivati iz pletare u LR košnice. U to vreme se takođe dosta govorilo i pisalo o varoi koja i danas predstavlja veliku opasnost za pčelinja društva.

"Davne 1982. godine otac kupuje svoju prvu knjigu o pčelarstvu i na poleđini potpisuje svoje ime Mile Stevanović, možda budući pčelar. Počeo je sa deset košnica, a sa mojim odrastanjem, broj košnica se povećavao, pa ih sada imamo oko 200", počinje on priču za Agroklub.

Popularan na društvenim mrežama

Selidba košnica se obavlja u zavisnosti od pčelinje paše, pa su tako u vreme cvetanja bagrema pčele na Kosmaju. Kada lipa počinje da cveta sele ih na Frušku goru, potom zbog suncokreta u Banat i na kraju ih postavljaju u blizini Dunava upravo zbog livadskih biljnih vrsta.

Da bi široj okolini jasnije prikazao život pčela, radove u pčelinjaku, ali i sve pčelinje proizvode koje prodaje, Stevanović je na društvenoj mreži Instagram otvorio stranicu pod nazivom pcelarev.sin gde ga prati skoro 9.500 ljudi, a ima svoj profil i na Fejsbuku. Slušajući priču o njegovim počecima sa svojim ocem, drug, koji je po struci dizajner izradio je, sada već dobro poznati logo i od tada njegovi proizvodi postaju zapaženiji.

Dani i radovi u pčelinjaku se, kaže on, razlikuju u zavisnosti od perioda godine, a nakon što u vozilo upakuje sve ono što mu je neophodno odlazi u pčelinjak.

"Najpre prošetam i vizuelno osmotrim svaku košnicu. Ako je sve u redu, otvaram svaku i proveravam da li neko društvo želi da se izroji. Vadim ramove i gledam da li na ramu ima matičnjaka."

Od Vranja do Erdevika - Goran Cvetković već 10 godina seli svoje pčele sa paše na pašu

Ukoliko na ramu ipak ima matičnjaka, on se stavlja u praznu košnicu kako bi se izlegla nova matica u novoj košnici gde će joj biti prijatnije i neće imati konkurenciju drugih matica ili stare matice.

"Kada sve pregledam, iznad svake košnice zapisujem šta sam uočio, koliko ima legla, meda i koliko je društvo jako", pojašnjava i dodaje da mu u tome pomaže dimilica koja služi da umiri pčele kako bi rad oko njih bio lakši.

Šteta zbog suše

U pčelarstvu, kao i u drugim delatnostima ima dosta izazova, a prethodna zima je donela viruse koji su prouzrokovali štete mnogim pčelinjim društvima. Naime, prethodno leto je dosta dugo bilo bez padavina, pa pčele nisu uspele da stvore adekvatnu mikroklimu.

"Kako bi ohladile košnicu, neophodno je da popiju oko litar vode, što zbog suše nisu uspele da urade. Rađale su se pčele lošeg kvaliteta koje su tokom zimskih meseci uginule", napominje naš sagovornik.

Tom prilikom je u pčelinjaku zabeležena šteta od 35 odsto, što je uticalo na ovogodišnju stagnaciju broja pčelinjih društava. Umesto da poveća broj košnica, samo je nadomestio prošlogodišnji gubitak. Međutim, ni ovo leto ne deluje obećavajuće, jer je suša već uzela danak nekim medonosnim vrstama. Prema rečima ovog pčelara, u nekim rejonima lipa uopšte nije medila.

Koji je med najkvalitetniji?

Poučen iskustvom od prethodne godine, rešio je da sada sva slabija društva hrani medom uljane repice, jer kako kaže, njega uvek ima dovoljno, a odličan je za podršku razvoja slabijih društava. Pored toga, redovno obezbeđuje pčele čistom vodom. Radovi u pčelinjaku tokom avgusta meseca podrazumevaju obavezan je pregled društva, broj legla, kvalitet matice i broj pčela, pa ukoliko neko društvo ima manji broj pčela spaja se sa onim kvalitetnijim.

Kada je reč o količini meda na godišnjem nivou, on se, prema rečima našeg sagovornika kreće od 0 do 6 tona, što zavisi od vremenskih uslova.

"Ove godine je tokom cvetanja bagrema bilo dosta kiše, pa su i prinosi bili minimalni. U momentu kada je lipa cvetala zabeležen je period suše, pa na mnogim mestima nije mogla da ostvari odgovarajući prinos."

Ipak, najčešće pitanje koja mu postavljaju kupci, ali i ostali ljubitelji meda je: Koji je med najkvalitetniji? Naš sagovornik je rado podelio svoje mišljenje i iskustvo.

View this post on Instagram

A post shared by Pčelarev sin (@pcelarev.sin)

"Zbog velike koncentracije polena, najkvalitetniji med daju uljana repica i suncokret. Sa druge strane, bagremov cvet je bogat nektarom, a gotovo nikako polenom. Šumski med ima dosta minerala, ali sadrži medljiku, koja je suštinski smola i ne potiče od nektara iz cveta, pa mnogima stvara tegobe u stomaku", ističe ovaj marljivi pčelar.

On svake subote na teritoriji Beograda lično dostavlja vernim kupcima kako med tako i ostale pčelinje proizvode i meleme, jer kako kaže, to je najbrži način da kvalitetan med stigne od košnice do trpeze.