Pčelari najveći gubitnici klimatskih promena

"Na žalost, ne možemo se pohvaliti dobrim karakteristikama ove godine, a već niz godina idemo iz lošijih rezultata u lošije", žali se predsednik novosadskog društva pčelara "Jovan Živanović", Đorđe Mrkić.

On podseća na hladno i vlažno proleće i nakon toga ozbiljnu sušu i tropske temperature, koje nisu pogodovale ni biljkama ni pčelama. Sve u svemu, ovo je jedna veoma nepovoljna godina, tvrdi Mrkić.

Pčele najosetljivije u agraru

Pčelarstvo je najosetljivija grana agrara, kada su u pitanju vremenske prilike, ocenjuje Đorđe Mrkić. Samtra da, kada je reč o biljnoj proizvodnji, poljoprivrednik na razne načine može da utiče na sušu i visoke temperature:

"Oni koji su u sušnoj godini imali sistem za navodnjavanje, ovo je bilo svojevrsni plus, jer nadoknadom vode biljke su imale izobilje svetlosti i toplote za razvoj. Takođe i u zaštićenim prostorima su umanjene štete od vremenskih promena. Za nas pčelare to je gotovo nemoguće. Pčele zbog klimatskih promena trpe velike štete".

Pčelarstvo nije samo pitanje novaca i izvoza

Na žalost, zbog loše godine i malog prinosa meda u košnicama, verovatno će i izvoz meda biti značajno manji nego prethodnih godina. Nije samo med značajan za našu ekonomiju i poljoprivredu, objašnjava Mrkić:

"Postoje koristi pčela koje su mnogo veće, a to nauka već dugo vremena dokazuje, tako da je za našu državu pitanje izvoza meda manje bitno od pozitivnog uticaja pčela na oprašivanje i zaštitu životne sredine. Za celokupni agrar bitan je eko - sistem i biodiverzitet".

Da li će kod nas prinosi meda biti veći ili manji, ne utiče toliko na cenu meda (Verica Matić)

Pravi med je sve traženiji u svetu

S obzirom na to da je proces globalizacije sveta u toku, tako smo i mi na neki način uključeni u svetska kretanja cene meda. To da li će kod nas prinosi meda biti veći ili manji ne utiče toliko na cenu meda na domaćem tržištu. Preslikava se cenovna situacija sa globalnog tržišta.

"Ono što je za nas na neki način ohrabrujuće, jeste to da se u svetu sve više vodi računa o tome šta je pravi med, a šta nije. I svetsko tržište je bilo opterećeno, i još uvek jeste, velikim količinama falsifikata. Neke tendencije u budućnosti nagoveštavaju porast cene meda na svetskom tržištu, što će se preliti i na naše tržište. Neće to biti u tako kratkom periodu, odnosno ove zime, ali u narednim godinama hoće", kaže Mrkić.

Za građane stabilna cena meda

Raspon cena meda kod nas je između 800 i 1.200 dinara za kilogram. Mešani medovi ili jeftiniji medovi, kao što je livadski, mogu se kupiti za približno 800 dinara za kilogram. Sertifikovan Fruškogorski lipov med se prodaje za približno 1.200 dinara za kilogram. To je standardna cena meda, koja je već duže vreme aktuelna.

Foto: Stevan Davidović