Pčele "lete" na pašu pomoću veb aplikacije!

Pčele u Srbiji moći će od sada da "biraju" gde će na pašu uz pomoć aplikacije koju su osmislila dvojica Kragujevčana i početkom ovog meseca je pustila u rad.

Jedinstveno softversko rešenje u svetu, za članove u Srbiji biće besplatno, dok će ova dvojica IT stručnjaka glavno tržište za profit potražiti na drugim kontinentima. Ovaj softverski program spaja pčelare koji sele košnice na ispašu sa raspoloživim lokacijama pod voćem ili suncokretom.

Kako na internetu spojiti pčelare i voćare?

Ideja o Beeweb-u (bee - engl. pčela) potekla je od Dušana Jagličića, IT inženjera koji se iz hobija bavi pčelarstvom. On sam je primetio da postoji dosta neogranizovanosti u seobi pčela, te se dešavalo da pojedine lokacije budu prenaseljenje, a druge ostanu neiskorišćene. Tako, tvrdi on, dosta meda ostane nepokupljeno, a biljnih kultura neoprašeno.

"Platforma je namenjena za sve zainteresovane pčelare i voćare, odnosno vlasnike plantaža suncokreta ili drugih kultura sa kojih se ubira med. Zamisao je da svaka medonosna lokacija bude vidljiva pčelarima. Pojedina mesta su prebukirana, a neka ostaju potpuno prazna. Zbog toga ih pomoću aplikacije spajamo i predlažemo gde ko može da seli košnice u sezoni. Time bi se pokupio sav med, a od oprašivanja prinosi bi se povećali za oko 30 odsto", kaže Jagličić, jedan od idejnih tvoraca ove aplikacije.

Aplikacija je jednostavna za korišćenje. Korisnici treba da ostave podatke, koliko imaju košnica i za koju biljnu kulturu su zainteresovani. Poljoprivrednici, pak, ostavljaju podatke o tome gde se nalaze njihovi voćnjaci ili polja suncokreta, placevi sa bagremom i kolike su površine koje poseduju.

Algoritam određuje minimalnu rutu i troškove prevoza

"Voćari bi u tom slučaju porukom, mejlom ili pismom dobili podatke o pčelaru koji je zainteresovan da na njihov posed doveze košnice i dobija njegov kontakt. Ko kome odgovara određuje se pomoću algoritma koji nepogrešivo spaja obe zainteresovane strane, uz minimalne troškove prevoza. Pčelari su se do sada sami snalazili za lokacije. Recimo, u Vojvodini ima 300.000 hektara pod suncokretom. Kada bi se pčelari rasporedili, oprašivanje ove kulture bilo bi ravnomerno, a sav med bi bio pokupljen, objašnjava Đorđe Đokić, veb stručnjak iz Kragujevca.

Već 200 korisnika u registru, usluga besplatna

U bazi podataka već je registrovano oko 200 pčelara iz Srbije. Oni sada traže pogodne i najbliže voćnjake, a algoritam će ih raspoređivati da ne budu svi na približno istoj lokaciji. Usluga za domaće korisnike je besplatna. Jagličić i Đokić navode da će za svoje softversko rešenje profit potražiti pre svega u SAD-u i Evropi. Đokić navodi da se u Americi inače naplaćuju usluge takozvanih "bee brokera" . Brokeri za pčele traže lokacije za svoje mušterije po celoj državi i tu informaciju naplaćuju, kao i svaku drugu uslugu.