Pčele mu dva puta spasile život - proslavio 93. godinu!

Dok su njegove komšije u izbegličkom prtljagu iz Konjica u Višegrad nosili namirnice i pokućstvo, Anđelko Draganić je, na njihovo zaprepašćenje,  na kamion natovario nekoliko košnica sa pčelama. A kako i ne bi kad su mu ova mala vredna stvorenja dva puta spasili život.

"Sećam se, 19. avgust 1963. godine. Otvori mi se iznenada krv na nos i nikako da stane. Lekari u Vrazovu u Sarajevu rekoše da je opasno oštećen srčani zalisak. Jedan doktor nasloni ruku na moje rame i veli 'Ajde, ti zemljače, kući, ako ti za tri dana ne spadne temparatura, dođi opet. Hteo je reći da mi nema spasa", priseća se Anđelko.

Godišnje jede od 15 do 20 kilograma meda

Njegov prijatelj, lekar i pčelar, obišao ga je i rekao mu da pored kuće ima lek - da jede med i da će preživeti. "Rekao mi je da jedem med koliko god mogu. Kaže jedi i povraćaj, ali jedi. Nemam kud, vidim da je đavo došao po svoje pa navalim na med. U početku ne možeš puno, osećam kao da nema gde da stane, a onda je sve lakše i lakše“, veli stari pčelar.

Pčelar iz Konjica je te godine pojeo više od 50 kilograma meda. "I tako sam ti ja medom šum sa srca zbris'o. Nema krvarenja iz nosa, nema temparature, preporodih se kao dečak“, smeška se Anđelko, koji godišnje jede od 15 do 20 kilograma meda.

Išijas je saniran apiterapijom

Druga priča seljaka i pčelara iz Konjica koji se posle Dejtona naselio u višegradskom selu Prelovo, gde i sad gaji pčele, u vezi je sa išijasom.

"Kako dolazi starost, tako me slama išijas. Ne idem doktorima, imam ja medicinare u košnicama pored kuće. Iščitam literaturu i od ruskog naučnika Jurišina saznam da se ova bolest može uspešno lečiti pčelnjim otrovom, odnosno apiterapijom. I počnem ti sa terapijama, onako grubo, seljački“, priča Anđelko.

On je pet dana dnevno "puštao“, kako kaže, na sebe po deset pčela. Pčele mu je brat uzimao za krilca i ubadao Anđelka prvo u predelu kičme pa onada kuka, podkolenice, zglobova na nogama i na kraju velikog prsta.

"Znači pet dana po 50 uboda, pa pauza tri dana. I tako dok nisam primio terapiju na svim nabrojanim delovima tela. Najteže je bilo podneti bol od uboda oko zglobova", priča Anđelko.

Pčelari u 93. godini

Ova starina ima 93 godine a dnevno na pčelnjaku stojeći provede i po četiri pet sati. Išijas je saniran. "Tako sam se pčelinjim otrovom borio protiv kostobolje. Ne preporučujuem ovu terapiju svima, jer je bolna, a što sam ja navikao na svakodnevne ubode mojih ljubimaca i rizikovao, to je moja stvar“, zaključuje Anđelko.

Iskusni pčelar iz Konjica, a sad Višegrada, izlečio je išijas ubodima pčele i svojoj babi, koja je živela tačno 101 godinu.