Savez pčelara predstavio prvu strategiju protiv klimatskih promena. Šta donosi?

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) predstavio je prvu Strategiju borbe protiv klimatskih promena, dokument koji treba da pomogne pčelarima da se prilagode sve ozbiljnijim i učestalijim vremenskim ekstremima.

"Strategija predstavlja prvi pokušaj da srpsko pčelarstvo učinimo otpornijim na klimatske promene, koje ga trenutno dramatično ugrožavaju. Skoro da nema sezone u kojoj nema štete u pčelarstvu zbog nekada neočekivanih ekstrema u vremenskim prilikama", navode iz SPOS-a.

Kako ističu, ekstrema je uvek bilo, čak i mnogo većih nego danas, ali nikada ovako upornih i učestalih, te je pčelarstvo postalo jedna od najpogođenijih grana privrede.

"Tačno je da gro uspeha u pčelarstvu zavisi od mlade matice, sledstvenog snažnog pčelinjeg društva, pravovremenog suzbijanja varoe i rojevog nagona, pravilnog izbora pčelinje paše i njene lokacije. Sve to pada u vodu ako tokom perioda medobranja bude nepogodno vreme - prehladno, pretoplo, kišovito, vetrovito, preniska vlažnost vazduha."

Kasni mrazevi, obilne kiše

Napominju i da je pčelarstvo u jednom pogledu manje ugroženo od ostatka poljoprivrede, jer se pčele mogu seliti na pogodnije lokacije i veće nadmorske visine gde medonosno bilje kasnije cveta, dok voćnjaci, vinogradi i kukuruz ne mogu da se pomeraju, te ako ih klimatski ekstremi oštete, tome leka više nema, sezona propada.

U izrađenoj strategiji detaljno se objašnjava pojam i poreklo klimatskih promena i njihov uticaj na samo pčelarstvo.

Masovna uginuća pčela u Srbiji, od 30 do čak 100 odsto. Šta je uzrok?

"Najveći uticaj klimatskih promena na pčelarstvo ogleda se kroz kasne mrazeve, neuobičajeno hladno ili toplo vreme tokom prolećnog razvoja i perioda iskorišćenja pčelinjih paša, učestalih nevremena sa gradom i obilnim kišama, ali i pretoplim zimama. Posebno ne smemo zanemariti njihov uticaj koji menja biologiju bolesti i parazita pčela, ali i ishranu pčela", pojašnjavaju.

Konkretni koraci

Zbog sveopšteg ispuštanja ogromnih količina ugljen dioksida u atmosferu, dodaju, više ništa nije kao nekada.

"Manja je količina belančevina u polenu, temperature utiču na stvaranje manje količine polena."

Strategija, dodaju, obuhvata najvažnije praktične radnje koje treba preduzeti kako bi se od prirode izvukao maksimum koji je moguć u nepovoljnim vremenskim uslovima za medenje biljaka i sakupljanje nektara od strane pčela, kao što su adekvatno gajenje i poboljšanje pčelinje paše.

Vodeći mađarski stručnjak za bolesti pčela: Četiri su njihove glavne "ubice", nije samo varoa!

Autorsi su predsednik SPOS-a, dr Rodoljub Živadinović, pčelari Srđan Stanojević i Goran Tomić i glavni urednik lista Srpski pčelar, inženjer Vlastimir Spasić. Kako navode, ovaj dokument pripreman je dugo i značajno će pomoći pčelarima u otklanjanju dela posledica klimatskih promena. Najveći deo Strategije biće štampan i u časopisu Srpski pčelar, a na sajtu SPOS-a je objavljena u celosti i ovde je možete pročitati.