Slavoljub je jedan od retkih pčelara sa majstorskim pismom. Od njega uče i studenti

Pčelar, prosvetni radnik i muzičar iz Aleksinca, Slavoljub B. Rakočević, dobio je na Dan državnosti Srbije zlatnu medalju za izuzetne zasluge za doprinos razvoju pčelarstva. Ovo priznanje jedno je u nizu koje je dobio u proteklih skoro 40 godina, koliko se bavi pčelarenjem.

Na zidu njegovog doma je, između ostalih, i najveće priznanje Saveza pčelarskih organizacija Srbije – diploma "Prof. dr Jovan Živanović", a jedan je od svega desetak pčelara u Srbiji sa majstorskim pismom, dobijenim od Regionalne asocijacije pčelara jugoistočne Srbije.

Rakočević je u našoj zemlji poznat i priznat kao pravi majstor pčelarstva. Za Agroklub kaže da se to ne postaje "preko noći" već da su iza njega godine i godine rada u pčelinjacima.

Posetili smo pčelarski park jedinstven u Evropi: Evo gde se nalazi

"Da biste dobili majstorsko pismo potrebno je da imate veliki broj održanih predavanja na državnom i međunarodnom nivou, da ste učestovovali u brojnim skupovima i da imate veliki broj objavljenih radova. Moji su objavljeni u časopisima, udžbenicima za osnovnu i srednju školu. Sve to bio je razlog i što sam dobio zlatnu medalju na Dan državnosti Srbije", kaže naš sagovornik.

Kod njega dolazili pčelari iz Kanade, Moldavije

U njegovom oglednom pčelinjaku u aleksinačkom selu Stanci tokom minulih decenija održano je više od 50 naučnih skupova kojima je prisustvovalo više od 6.000 ljudi iz Srbije i inostranstva. Dolazili su pčelari iz Bugarske, Moldavije, Kanade, Ukrajine, Nemačke, Italije...

Poslednjih desetak godina, kaže, profesori Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu dovode studente da tu uče pčelarenje i polažu ispit o uzgoju i bolesti pčela.

"Pčelarenjem smo moja majka i ja počeli da se bavimo krajem 80-tih godina, zahvaljujući pčelaru Ljubomiru Petroviću iz Aleksinca koji nam je poklonio prvi roj. Uz pčele nam je dao i mnogo korisnih saveta."

U tom trenutku je malo toga znao o pčelarstvu, mada su njegovi preci u Crnoj Gori svojevremeno držali košnice daščare sa nepokretnim saćem. Tokom godina je prikupljao literaturu o pčelarenju i sada ima više od 300 knjiga, a početnicima savetuje da pročitaju barem 30 da bi krenuli da se uspešno bave ovim poslom.

"Knjige čitaj, a iskusne pitaj"

"To što sam pročitao primenjivao sam u pčelinjaku, mnogo toga sam i sam naučio, ali i slušajući starije pčelare. Naša izreka kaže "Knjige čitaj, a iskusne pitaj". Mnogo mi je pomagala i sada pokojna majka Desanka", kaže naš sagovornik, dodajući da žali što ime njegove majke nije upisano i na mnogim nagradama koje je dobio, jer je to zaslužila.

"Koliki je poštovalac pčela bila govori i to što joj je poslednja želja bila da bude sahranjena u pčelarskoj bluzi, sa šeširom i pčelarskim nožem."

Vremenom su se u njegovom pčelinjaku nizale košnice i sada ih ima stotinak. Osim u Srbiji, pčelarenjem se bavi i u Crnoj Gori. Tamo odlazi redovno i u Nacionalnom parku Biogradsko jezero brine o 300 košnica. Stručnu pomoć pruža i monasima koji brinu o pčelinjacima u manastiru Sveti Stefan u Lipovcu i u manastiru Pokrova Presvete Bogorodice u Đunisu.

Nišlija Mario Ćopić posle pet godina rada na kruzeru vratio se u Srbiju

"Smatram da svaki pčelar treba da ovlada ne samo proizvodnjom meda, već treba da nauči da sakuplja polenov prah, pergu iz saća i da naučni da sakuplja propolis na naučni način. Postoje specijalne mrežice na koje se propolis hvata, one se stavljaju u zamrzivač i potom stresu na čisto staklo", objašnjava Rakočević, dodajući da se tako dobija finoća propolisa od 99,99 odsto.

"Ima onih koji ga skupljaju nožem, ali se na nož uvek nahvata i nečistoća od drveta, ostaci lekova, nogice i krilca od pčela."

Sunovrat pčelarstva

Bavi se i uzgojem matica, a to je, kako kaže, vrhunac ili poezija pčelarstva.

"Svih proteklih godina pažljivo sam vodio dnevnik i u njemu zapisivao sve skupove u pčelinjaku, ali i troškove i cenu meda. Svojevremeno je cena meda bila neuporedivo bolja. Za jednu teglu mogli ste da kupite dva do dva i po kilograma svinjskog buta bez kostiju, 12 do 15 milka čokolada ili 12 litara benzina", priseća se ovaj iskusni pčelar.

Prema njegovim rečima, kada je počela prodaja takozvanog "pekarskog meda", što dogodilo pre desetak godina, tog trenutka je nastao sunovrat za pravi med.

"To je veštačka tvorevina koja trpi visoke temperature i predviđena je za konditorsku industriju. Za nju vam ne treba ni jedna jedina košnica. Možete da je proizvodite u neograničenim količinama ukoliko imate melasu, emulgatore i još neke sastojke", kaže naš sagovornik, koji je i poznati harmonikaš čije obrade starih narodnih pesama koristi i Ministarstvo prosvete.

Svima koji planiraju da se ozbiljno bave pčelarstvom poručuje da moraju da se pridržavaju zlatnog pravila napisanog u prošlom veku, a ono glasi: "Ko ne nauči biologiju pčele i pčelinje zajednice, nikada u pčelinjaku neće biti pčelar, već samo običan fizički radnik".

Naš sagovornik priželjkuje da se u školama uvede izborni predmet pčelarstvo, a on bi vrlo rado pomogao u vezi sa organizacijom časova.