Moraju se hitno obezbediti direktna plaćanja za svaku košnicu putem poljoprivrednih i mera zaštite životne sredine, kao naknadu za uslugu oprašivanja koju pčele pružaju, poručio je predsednik Evropskog saveza pčelara, Boštjan Noč povodom Svetskog dana pčela.
"Bez pčela nema pčelinjih proizvoda, nema oprašivanja, nema proizvodnje hrane, a takođe, nažalost, bez pčelara neće biti pčela“, upozorio je predsednik Evropskog udruženja pčelara Boštjan Noč povodom Svetskog dana pčela, koji se obeležava danas, 20. maja.
Kako je podsetio, ovaj Svetski dan proglasile su Ujedinjene nacije u Njujorku 20. decembra 2017. godine, nakon inicijative 2014. koju je pokrenuo Pčelarski savez Slovenije uz jednoglasnu podršku svetske političke zajednice.
Prva proslava održana je 20. maja 2018. godine u Žirovnici, na rođendan i rodno mesto Antona Janše, kranjskog pčelara i slikara, poznatog kao začetnika savremenog pčelarstva.
Pčele su, ističe Noč, ključne za oprašivanje velikog broja biljaka, čime direktno doprinose proizvodnji hrane i očuvanju ekosistema. Ovog dana daju se posebna upozorenja na pretnje kao što su gubitak staništa, upotreba pesticida i bolesti koje ugrožavaju pčelinja društva, a podstiču se inicijative za njihovu zaštitu i razvoj održivog pčelarstva.
"Nažalost, svet teško shvata da pčele danas više ne mogu da opstanu bez pomoći pčelara. Bez njih i drugih oprašivača, bilo bi još više gladnih u svetu. Zato je krajnje vreme da podržimo pčelare, koji gube motivaciju da nastave da rade, a bez njih nas čeka katastrofa u bliskoj budućnosti", rekao je.
Svake godine broj oprašivača je u opadanju, a sa njima i besplatna usluga oprašivanja koju pružaju, što ozbiljno ugrožava bezbednost proizvodnje hrane.
"Nema sigurnosti hrane u Evropi bez pčela! Dakle, Evropa - sada ili nikad! To se tiče pčela, pčelara i potrošača", rekao je on.
On je istakao i da se lažni, falsifikovani med mora odmah ukloniti sa tržišta. Ključno je da Evropa ove godine usvoji konkretne mere za podršku pčelarima i zaštitu potrošača. "Dok se to ne desi, treba privremeno zabraniti uvoz iz problematičnih zemalja", smatra on.
On je stoga poslao jasnu i nedvosmislenu poruku zaštite potrošača i podrške pčelarima: Evropljani ne zaslužuju da konzumiraju med koji zapravo nije med, pa ga zato nikako ne treba nazivati medom. Ne zaboravimo: "Kašika pravog meda svaki dan - drži doktora podalje!"
Kontrola mora biti zagarantovana na ulaznim mestima u EU jer takav proizvod ne sme da završi na policama prodavnica. Time se štite i potrošači i domaći proizvođači pravog meda.
Kako koristiti med u poljoprivredi? Kao biostimulans i đubrivo
"Poljoprivrednim i ekološkim merama hitno se moraju obezbediti direktna plaćanja za svaku košnicu, kao kompenzacija za uslugu oprašivanja koju pčele pružaju. Samo ove zime je uginulo svako drugo pčelinje društvo u Evropi. Med može da se uveze, makar i lažan, ali oprašivanje ne može, nezamenljivo je", zaključuje.
Tagovi
Autor
Makedonski pčelar Blagojče Najdovski: "Bez pčela nema ni hrane, a one gladuju"
Falsifikovanje meda moglo bi da postane krivično delo?
Pčelinji vosak: Koliko meda treba za njegovu proizvodnju?
Tajna privlačnosti napuštenog saća - zašto pčele vole stare prazne košnice?
Damir Senjan
pre 1 dan
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 dan
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
