• Pomor pčela
  • 19.06.2020. 15:00
  • Bugarska

Treća godina zaredom pomor pčela u Bugarskoj - krivac zabranjeni tiametoksam?

Masovno trovanje pčela u Bugarskoj dešava se već treću godinu zaredom, a i dalje prolazi nekažnjeno. Prema laboratorijskoj analizi, reč je o korišćenju tiametoksama, zabranjenog insekticida u Evropskoj uniji.

Foto: JumpStory
  • 230
  • 110
  • 0

Masovno trovanje pčela u bugarskom selu Petokladentsi, oko 60 kilometara udaljenom od Plevena, zabeleženo je u periodu od 10. do 13. maja. Što je najgore, ovo se ne dešava prvi, već treći put zaredom. Tamošnji pčelari su odmah nakon pomora pčela napisali prijavu Regionalnoj upravi poljoprivrede, a sutradan su stigli vladini službenici i veterinari koji su uzeli uzorke uginulih pčela i useva u blizini mesta trovanja.

Uzorci su poslati u laboratoriju Primorisa u Plovdivu, a rezultati su objavljeni 22. maja. Otkriveno je da se u uginulim insektima nalazi aktivna supstanca tiametoksam koja je zabranjena za upotrebu u Evropskoj uniji od decembra 2018. godine. Iz istog razloga su zabranjene i neke druge hemijske supstance, uključujući klotianidin i imidakloprid.

Svaki pčelar platio 420 evra za analizu

Dmitar Nikolov, pčelar iz sela Bivolare koji je učestvovao i u tužbama pre tri godine, kaže za euractiv kako se čini da su oni koji koriste zabranjene supstance nedodirljivi. Prema njegovim rečima, to je zato što država i njene institucije očigledno ne funkcionišu. Sud je prvostepeno osudio kompaniju Oktopus, ali je odluka ipak poništena. Reč je o najvećem poljoprivrednom preduzeću sa prihodom od 150 miliona evra godišnje.

Na kraju, svaki pčelar je platio 420 evra za analizu i to u privatnoj laboratoriji.

"Privatne laboratorije su skupe i zato je bilo malo tužbi na sudu", objašnjava Nikolov.

Napominje i da u zakonu stoji da mora da postoji namera za kazneno delo, a ovo je moglo da se dogodi i slučajno i zato nije prošlo na sudu. Još jedan razlog je i to što kontrolni organ nije ispunio svoju obavezu i nije dostavio kaznene propise za dotična lica.

Ministarstvo poljoprivrede štiti velike proizvođače?

Postavlja se pitanje da li je Ministarstvo poljoprivrede zaštitnik kompanije Oktopus, jer se isti slučaj očigledno ponavlja već godinama? Direktorka Uprave za stočarstvo se ne slaže, a prema njenim rečima, laboratorijske analize su pokazale da ne postoji kompatibilnost aktivnih supstanci u uzorcima uginulih pčela i uzoraka iz vegetacije. Dakle, prema njihvom mišljenju, one nisu otrovane zbog nedozvoljenih insekticida.

Pokazalo se da se ovog proleća masovna smrt pčela dogodila i na području Dobriča i Varne. Bugarski pčelari su čak kontaktirali i Brisel krajem prošle godine, pokrećući pitanje pomora ovih, za životnu sredinu, važnih insekata sa poverenikom Evropske unije za poljoprivredu Janušom Vojčehovskim, koji je obećao pomoć. Zaista, mesec dana kasnije, zabranjeno je korišćenje još nekih neonikotinoida. Ipak, uprkos zabranama Evropske unije, u Bugarskoj ih i dalje koriste, a odgovorni i dalje primaju milione evra evropskih subvencija. Tako je kompanija Oktopus korisnik više od 11 miliona evra direktnih plaćanja iz Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije.

Podsećamo, prošle godine se u Kikindi dogodio pomor pčela u kome su stadali rojevi u stotinama košnica. Pretpostavlja se da je do ovog masovnog trovanja pčela došlo zbog prekomerne upotrebe insekticida i pesticida. 

Pomor pčela u Kikindi: Stradali rojevi u stotinama košnica

 Prva pojava masovnog trovanja na poljima u Vojvodini zabeležena je 2009. godine, a prema podacima Udruženja "Sačuvajmo pčele" medonosne pčele su čitavu deceniju ugrožene zbog prekomerne i nepravilne upotrebe pesticida.


Tagovi

Pčele Pomor pčela Ekološka katastrofa Bugarska Trovanje Insekticid Pomor pčela u Kikindi


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.