Vredni pčelar iz Čačka: Šta sve pravi Marjan Gojković iz svojih 200 košnica?

Čačanin Marjan Gojković šesta je generacija pčelara u svojoj porodici. Za više od 50 godina, koliko pčelari, uspeo je da zaokruži gotovo celokupnu proizvodnju - osim meda, u ponudi ima i matični mleč, polen, propolis, ali i dijetetske proizvode u kombinaciji meda sa cimetom, susamom, rastavićem ili semenom bundeve.

Takođe, proizvodi i med sa kandiranim voćem, sa mentom i đumbirom, aronijom, orahom i kupinovim vinom, ali i alkoholna pića - medovinu i medovaču. Svi ovi proizvodi se obavezno nađu na njegovom štandu kad god ode na neki pčelarski sajam, a tako je bilo i na nedavno održanom Međunarodnom sajmu pčelarstva u Vranju.

Na njegovom štandu tražilo se pakovanje polena više, a koji prodaje po ceni od 1.800 din/kg. Gotovo za tili čas je sa njegove tezge nestalo mlevenog i polena u zrnu.

Mukotrpan posao

Kada počne priču o ovoj proizvodnji Marjan ne propusti priliku da istakne koliko je to mukotrpan posao. Ističe da polen sakuplja unutrašnjim i spoljnim hvatačima postavljenim u 200 košnica. Da bi pčelaru sakupila jedno zrno polena, pčela mora da obiđe između 120 i 150 cvetova, priča nam. One zatim prikupljeni polen prenose do košnice u koficama koje imaju na zadnjim nožicama. Kada dođu u košnicu moraju da prođu kroz spoljašnje i unutrašnje hvatače i sav polen koji se zakačio na njihovim nogama i telu otpadne u postavljene rešetke.

Svako jako pčelinje društvo može u toku godine da prikupi od 30 do 40 kilograma polena s tim što ta količina može da ide i do 100 kg u godinama koje pogoduju sakupljanju.

"Kada smo na terenu, polen bukvalno sakupljamo svaki dan. Sve prikupljene količine odnosimo na hlađenje, a potom i na sušenje koje obavljamo u za to specijalno napravljenoj sušari", priča Gojković, ističući da u njoj može bez problema da osuši polen i na plus 40 ali i na minus 20 što inače nisu u mogućnosti oni koji ne poseduju ovakve profesionalne sušare.

Mleveni polen za prihranu pčela

Polen suši u proseku od 16 do 24 sata na temperaturi od 45 do 48 stepeni Celzijusa, a potom sledi provejavanje kako bi iz njega bile odstranjene sve nečistoće, poput nogica i glavica pčela. Tako očišćen polen se, prema rečima našeg sagovornika, najbolje čuva u zamrzivaču. Može i u nekoj hermetički zatvorenoj posudi, ali on ipak preporučuje zamrzivač zato što tu ima najbolje uslove.

Mleveni polen od njega najviše kupuju pčelari za prihranu pčela.

"Ovaj proces otpočinju tako što najčešće 100 grama polena rastvore u kilogram meda ili nekog sirupa. Mnogi, međutim, zbog nedostatka novca ovu količinu umeju da prepolove."

Vodeći mađarski stručnjak za bolesti pčela: Četiri su njihove glavne "ubice", nije samo varoa!

Kaže nam da i te kako žali zbog ogromnog gubitka pčela koji se u ovoj godini desio u svetu i kod nas. Ne može da se pomiri sa činjenicom da ti gubici u Banatu iznose od 80 do 100%.

"To su ogromni gubici za nas pčelare. Jedna košnica košta od 150 do 200 evra, pa sada vidite koliku štetu imamo. To je veliki veliki novac, ali pčelari, nažalost, nisu u mogućnosti da spreče ovu pojavu", kaže nam za kraj razgovora ovaj iskusni čačanski pčelar.