Agrokorov brod se ljulja. Šta ako?

Događa se medijski bum na temu Agrokora kao posledica krize nastale akumuliranim problemima i poteškoća s (re)finansiranjem. U više navrata se provlačila teza da upravo medijska hajka neće pomoći, ali očito da je stvar izmakla kontroli. Šta se zapravo događa sa najvećom kompanijom na prostoru bivše Jugoslavije, koja direktno zapošljava više od 60.000 ljudi?

Koja ima godišnji prihod od 6,5 milijardi evra. Koja u svom portfoliu ima puno etabliranih brеndova kao što su Ledo, Belje, PIK, Jamnica, Konzum, Idea, Merkator, Zvijezda, Diamant, Frikom i mnogi drugi.

Puno je tu sudbina radnika, dobavljača, banaka i kupaca koji su zainteresovani za sudbinu ovog, za naše pojmove, ekonomskog diva.

Brzi rast u svim smerovima i možda prevelika ambicija, uz skupo zaduživanje, dovelo je do ljuljanja Agrokora. Čak i različiti dosadašnji izvori finansiranja iznedrili su i određena geostrateška previranja. Deo kreditnih aranžmana Agrokora je došao iz američkih i nemačkih finansijskih institucija, a drugi iz ruskih (Sberbank). Svaki sa svojim interesima - doveli su do igre koja je očito prerasla okvire ove kompanije?

Dobavljači drže ključ opstanka Agrokora

Navode se u medijima veliki dugovi koncerna prema nacionalnim proračunima po osnovi poreza, ali verujem, na temelju dosadašnjih primera, da država neće biti ta koja će gurnuti Agrokor ispod vode. Bankama takođe nije interes da igraju na kartu kidanja odnosa, jer to povlači pitanje naplate obаveza - osim ako potres ne rade s namerom, pripremajući teren za nekog novog igrača koji čeka priliku za jeftinu akviziciju (delova ili celine).

I država i banke mogu da priušte da na određeni period, u cilju zaštite vlastitih potraživanja, uđu u vlasničku strukturu i kupe vreme za naplatu u nekim drugim, boljim vremenima. Pitanje je u tom slučaju preslagivanja i poverenja prema trenutnoj upravi.

Prema vlastitim radnicima, Agrokor je imao istoriju stabilnih odnosa bez velikih tenzija i oni sigurno nemaju previše kratkoročnih uticaja, ni alternativa.

I ostaju dobavljači. Oni drže ključ sudbine Agrokora. Jer ako ovakva hajka dovede do panike, doći će do prisilne naplate dospelih potraživanja od strane dela dobavljača iz straha za vlastitu sudbinu. Potom sledi efekаt lavine i sistem se može urušiti u nekoliko dana. Taj scenario ima teške posledice za mnoge.

Te iste firme, koje danas tolerišu kašnjenja u naplati, znaju da u slučaju većeg potresa upravo oni ostaju kratkih rukava. Ako nisu prvi. To je pokazala dosadašnja praksa i to je najveća moguća opasnost u slučaju havarije koncerna. A upravo dobavljači tog sistema imali su najviše primedbi. Često su na policama bili konkurenti pojedinim robnim markama Agrokora, a probleme s naplatom isti ti potenciraju godinama. Taj odnos ponajviše je uticao na stvaranje loše slike o čitavom sistemu u široj javnosti.

Sistem koncerna je ogroman, a takva pozicija stvorila je situaciju da Agrokor ima veliki broj konkurenata, neprijatelja na tržištu, zbog prisutnosti u različitim branšama.

Nije sve tako sivo?

Gledano s aspekta finansija stvari nisu bajne, ali sa druge strane pojedini Agrokorovi brandovi imaju ozbiljan tržišni udeo, vrlo dobre proizvode i uporište u krajnjem kupcu - što je na neki način sigurnost opstanka tih kompanija. Nije ova situacija nikako uporediva s talasima stečajeva 90-tih, kada su firme padale jedna za drugom, jer tada smo gledali propast strukturno loših, isceđenih subjekata.

Agrokor je restrukturirao kompanije u svom portfoliju, one imaju određene kvalitete, ali matematika im nije na tom nivou.

Brzi rast, skupo finansiranje i dinamično tržište zaljuljali su Agrokorov brod, a u narednim danima videćemo kakvi su u navigaciji u moru ovih kriznih situacija. Nadajmo se, radi svih nas, da neće biti većih tržišnih potresa, a da će razvoj situacije imati donekle pozitivan predznak.