Ako nema pčela, nema ni nas - to znamo svi, ali zašto nas nije briga?

Sećate li se Alberta Ajnštajna? Fizičara koji je izrekao mnoštvo mudrih izreka. Poput recimo: "Um je poput padobrana - funkcioniše jedino ako je otvoren" ili "Samo je život posvećen drugima vredan življenja" ili pak "Reč napretka neće imati nikakvog smisla dok na svetu bude nesrećne dece.“

Jednom prilikom ovaj dobitnik Nobelove nagrade je izjavio: "Ako pčele nestanu, ljudima će ostati još samo četiri godine života. Nema više pčela, nema više oprašivanja, nema više biljaka, nema više životinja, nema više čoveka.“

Film o pohlepi, neznanju i ravnodušnosti

Svetski dan pčela obeležava se 20. maja. Savezi pčelara širom sveta tada šalju poruku koju je Ajnštajn rekao prije stotinak godina. Ako se ne bavite "ovim“ poslom (novinarskim – op. a.), na portalima te naslove uglavnom preskačemo, jer zvuče depresivno. Zar ne?

Trideset godina nakon što je bio nominovan za Oskara filmom "Čamac je pun" ("Das Boot is voll"), Markus Imhoof snimio je dokumentarni film "Više od meda“ (More Than Honey) (2012.). Priča je o ekološkoj krizi 21. veka. I kao takav, nije samo film o pčelama, nego i o njihovim najvećim neprijateljima, možete naravno pogoditi o kome se radi, ljudima.

O našoj pohlepi, neznanju, ali i o najgorem grehu od svih, ravnodušnosti, koja se često pretvori u bezosećajnost.

Film tematizuje globalnu krizu pčela i propadanje pčelinjih zajednica koje je zadnjih decenija poprimilo zabrinjavajuće razmere. Njihov gubitak nije samo biološki problem, nego i duboka pretnja globalnoj sigurnosti hrane.

Jer ako one nestanu, nestaće i veliki deo biljnog sveta, a s njima i životinjske vrste koje zavise od tih biljaka. Ne treba smetnuti s uma da je film snimljen pre više od deset godina, a stanje se nije popravilo. Upravo suprotno.

Imhoof u filmu prelazi granice pojedinih država i vodi nas na putovanje kroz Švajcarsku, Kinu, Sjedinjene Američke Države i Australiju. Svaka lokacija otkriva drugačije prakse i razne nivoe zavisnosti od tehnologije i industrije, od tradicionalnog pčelarstva do masovnog uzgoja u kalifornijskim voćnjacima.

U filmu se ne radi samo o nestanku pčela, nego o načinu na koji ljudski postupci - upotreba pesticida, genetski modifikovane biljke, industrijsko pčelarstvo, jednolične monokulture - destabilizuju krhki ekosistem.

Prikazuje se kako su pčele, koje su evoluirale kroz milione godina, prisiljene da se prilagode agresivnim uslovima koje im nameće moderno društvo. Imhoof ne prikazuje samo naučne činjenice, već koristi i lirsku, gotovo poetičnu naraciju kako bi stvorio emotivni odnos između gledaoca i pčela.

Strastveno putovanje lovaca na egzotično voće širom planete

Film je ujedno i posebno motivisan, autorova porodica se generacijama bavila pčelarstvom, što je autoru dalo duboko razumevanje i intiman uvid u temu.

I zašto nas onda nije briga? Ako je pretnja zaista takva, postoji li alternativa?

Naime, pre dve godine stvorena je prva robotska pčela koja može da leti kao prava, od koje naučnici očekuju da će moći da zameni ove insekte u oprašivanju.

Japanski naučnik Eijiro Miyako poznat je po inovativnim pristupima veštačkom oprašivanju, razvijenim kao odgovor na globalni pad populacije.

Ipak, veštačko oprašivanje je izuzetno skupo. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Agronomy, cena polena za oprašivanje kivija na Novom Zelandu dostiže oko 4.700 EUR/kg, dok se u SAD-u polen za jabuke i koštičavo voće prodaje po ceni od 6.900 do 7.800 EUR/kg.

Osim visokih troškova polena, veštačko oprašivanje uključuje i značajne troškove rada, kao što pokazuje primjer iz Kolumbije, gde ono čini oko 20 odsto godišnjih troškova proizvodnje po hektaru, odmah nakon đubriva.

Šta smo spremni da žrtvujemo zbog profita?

Film "Više od meda“ postavlja nekoliko pitanja. Šta smo sve spremni da žrtvujemo zbog profita? I ako je zaista tako, zašto smo spremni da platimo cenu – ručno oprašivanje može biti čak 65 puta skuplje od korišćenja pčela za oprašivanje.

I koliko dugo možemo da ignorišemo upozorenje prirode?

Da nas zaista nije briga, svedoče i podaci koji govore kako se svakog sata proizvede 2,5 miliona cipela. U isto vreme proizvede se 68.733 mobitela. Svakog minuta proizvede se 190 hiljada odevnih predmeta. Svake sekunde proizvede se 12 tona plastike.

Brojke su to s kojima se razbacuje dokumentarni film "Kupi odmah! Teorija zavere o kupovini" ("Buy Now! The Shopping Conspiracy“), za koji sam pomislio da ću predstaviti ove nedelje, ali ispostavilo se da je o konzumerizmu i nije imao nikakve veze s poljoprivredom.

Film "Više od meda" imate naravno ceo na YouTubeu, a ako vas zainteresuje tema, preporučujem makedonski dokumentarac "Zemlja meda" ("Honeyland") (2019), koji je bio nominovan za Oskara, ili "Nestanak pčela" ("Vanishing of the Bees") (2009).