Atrazin je EU zabranila pre više od 20 godina, Brazil ga troši na hiljade tona

Dok je u Evropskoj uniji atrazin kao aktivna materija sredstava za zaštitu bilja povučen iz upotrebe još 2004. godine, u zemljama Merkosura, ponajpre u Brazilu, i dalje se koristi u ogromnim količinama. Reč je o aktivnoj materiji koja je decenijama igrala ključnu ulogu u zaštiti useva, naročito kukuruza, te koja i danas ostaje jedna od najraširenijih herbicidnih materija na globalnom nivou, piše Farmer.

Najavljeno potpisivanje sporazuma između EU i zemalja Merkosura (17. januara) dodatno je podstaklo evropske poljoprivrednike na proteste, jer sve više dobijaju informacije da zemlje Južne Amerike i dalje koriste velike količine zabranjenih pesticida, među kojima je atrazin posebno visokorizičan. Ovaj herbicid je u EU zabranjen više od 20 godina jer se lako ispira u podzemne vode, dugo ostaje u životnoj sredini i često se pronalazi u vodi za piće u koncentracijama iznad dozvoljenih granica. Pored toga, postoje sumnje na štetne efekte po ljudsko zdravlje, uključujući poremećaje hormonskog sistema.

Nakon njegovog povlačenja procenjivalo se da su se mogućnosti kombinovanja herbicida u kukuruzu smanjile za čak 50 do 70 procenata. Atrazin je bio popularan jer je bio efikasan i relativno jeftin - trošak suzbijanja korova njegovom primenom često nije prelazio 14 evra po hektaru (reč je o cenama pre 2007. godine).

Efikasan, ali ne bez problema

U biljci se, kako se navodi, apsorbuje pre svega kroz koren, iako je zabeležena i delimična apsorpcija preko listova. Kukuruz pokazuje visoku toleranciju na ovu supstancu zbog brze razgradnje u biljci.

Međutim, atrazin nije bez mana. Naučnici beleže pojavu rezistentnih korova, među kojima su potvrđeni slučajevi otpornosti kod nekih populacija obične lobode (Chenopodium album) i muhara (Echinochloa crus-galli).

Najveća potrošnja atrazina zabeležena je u Sjedinjenim Američkim Državama i Brazilu. Osim toga, reč je o jednoj od ključnih aktivnih materija i u Kini i Indiji. U Evropi se i dalje koristi u nekim zemljama van EU, poput Turske i Ukrajine.

Otrovna polja: Zašto sve više američkih farmera oboleva od Parkinsonove bolesti?

Podaci govore sami za sebe: samo u Brazilu je 2020. godine prodato više od 33.000 tona atrazina. U Argentini je potrošnja bila tri puta manja, ali je i dalje prelazila 10.000 tona. U 2024. godini potrošnja u Brazilu iznosila je nešto manje od 25.000 tona.

Brazil je posebno važan jer se atrazin ne koristi samo u kukuruzu, već i u proizvodnji šećerne trske. U SAD-u je atrazin, uz glifosat, i dalje jedna od najčešće korišćenih aktivnih materija u zaštiti bilja.

Simazin - "rođak" atrazina, takođe zabranjen u EU

Na tržištima gde je dozvoljen, atrazin se prodaje samostalno, ali i u kombinacijama, na primer sa mezotrionom ili S-metolaklorom (koji je takođe povučen iz upotrebe u EU).

U Brazilu je dozvoljena i primena simazina, hemijski srodne supstance atrazinu, koja je iz upotrebe u Evropskoj uniji povučena 2004. godine (i zabranjena u SAD-u). Na južnoameričkom tržištu dostupne su i mešavine atrazina i simazina.

Uprkos evropskoj zabrani, atrazin, zajedno sa glifosatom, ostaje jedna od najčešće korišćenih aktivnih materija u svetu. Zanimljivo je da je upravo u Evropskoj uniji regulacija glifosata znatno stroža nego u ostatku sveta, što dodatno naglašava razlike u pristupu pesticidima između Evrope i drugih velikih poljoprivrednih regiona.