Azijski stršljen širi se Evropom i uništava oprašivače, posebno pčele

Evropa se suočava s novom pretnjom prirodnoj ravnoteži, invazivnom vrstom stršljena poreklom iz jugoistočne Azije. Azijski stršljen (Vespa velutina), poznat po svojoj agresivnoj prirodi i proždrljivosti, širi se zapadnom Evropom i predstavlja ozbiljnu opasnost za populacije oprašivača, posebno pčela, koje su ključne za funkcionisanje ekosistema i proizvodnju hrane.

Omiljeni plen azijskog stršljena su pčele

Istraživanje koje su sproveli naučnici Univerziteta Ekseter iz Velike Britanije otkriva zastrašujuće podatke. Analizom crevnog sadržaja više od 1.500 larvi azijskog stršljena pomoću metode dubinskog sekvencionisanja utvrđeno je da su konzumirale više od 1.400 različitih vrsta nsekata, među njima i brojne vrste koje oprašuju biljke.

Od 50 najčešće identifikovanih vrsta plena, čak 43 su insekti koji se hrane nektarom cveća, uključujući evropsku medonosnu pčelu (Apis mellifera) i dve vrste bumbara. Njihov nestanak može da ima katastrofalne posledice jer bez oprašivača, biljke ne mogu da se razmnožavaju, što dovodi do poremećaja u snabdevanju hranom i mogućeg kolapsa ekosistema.

Masovna uginuća pčela u Srbiji, od 30 do čak 100 odsto. Šta je uzrok?

Naučnici upozoravaju da se azijski stršljen brzo prilagođava, njegov izbor plena varira zavisno od sezone i dostupnosti, što ga čini posebno opasnim predatorom. Njegova prisutnost već je potvrđena širom zapadne Evrope, a stručnjaci pozivaju na hitnu reakciju.

Naučnici pozivaju na zajedničku akciju

"Vreme curi, potrebna je zajednička akcija“, poručuju naučnici, pozivajući građane, posebno baštovane i pčelare, da nauče da prepoznaju azijskog stršljena i prijave svako uočeno gnezdo nadležnim službama.

Podsećaju i na poznatu Ajnštajnovu izreku: "Ako pčele nestanu sa Zemlje, čoveku preostaju još četiri godine života.“ Iako je izjava simbolična, poruka je jasna: bez pčela nema ni budućnosti za čovečanstvo.