Banatski pčelar Radovan Radivojević završio je vrcanje meda za ovu godinu. Ima li prinosa?

Pčelar iz sela Vojvoda Stepe kod Nove Crnje, Radovan Radivojević, završio je vrcanje meda za ovu godinu. Pitali smo ga kakva je bila sezona i da li je bilo prinosa, s obzirom na gubitke koje su mnogi pčelari pretrpeli u proteklih pola godine.

"Posle teškog proleća i lošeg izimljavanja pčela, saniranja gubitaka i oporavka pčela došli smo i do lepšeg dela pčelarstva - vrcanja meda. Bagrema nije bilo, desilo se masovno uginuće pčela - u našim krajevima su gubici bili oko 20 odsto", kaže nam ovaj pčelar.

Pčele su se oporavile na paši uljane repice, a nakon toga došao je suncokret.

"Paša suncokreta je bila zadovoljavajuća. Medilo je solidno, u rangu godišnjeg proseka."

Ne seli košnice

Aktivno je u pčelarstvu od 2011. godine i radi sa 189 pčelinjih društava. Košnice u kojima pčele borave su Dadan-Blat i Langstrot-Rut. Pčelarenje kojim se bavi je stacionarno – nema selidbe košnica. A kakvi su uslovi za pčelare u ovom delu Srbije?

"Uslovi nisu dobri zbog aktivne poljoprivrede, odnosno sve veće nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava - pesticida, insekticida i herbicida. Ovo je slabo pošumljen kraj, bagrema nema u dovoljnoj meri. Nasuprot tome, kraj je bogat suncokretom, a u poslednje vreme je sve više površina pod uljanom repicom", priča on.

Dodaje da je dobro to što je suncokret u više faza razvoja dostupan pčelama, kao i to što je kanalska mreža u okolini dobra.

"Stoga ne brinemo za vodu. Nemam pojilice zato što su u krugu od 200 metara od košnica kanali sa čistom vodom."

Cena meda nije stabilna

Upravo iz ovih razloga, kaže, sve više pčelara iz centralne Srbije i okoline Fruške gore odlučuje da preseli svoje košnice u atar Vojvoda Stepe početkom leta.

"Dolaze pčelari iz raznih krajeva, a u našem ataru se vodi računa o postavljanju pčelinjaka. Kada neko odluči da preseli svoje pčele kod nas najbolje bi bilo da se najave povereniku pašnog reda koji će ih dalje rasporediti", objasnio je Radovan i nastavio:

"Saradnja između nas, lokalnih pčelara, je veoma dobra. Redovno komuniciramo, a osim iz knjiga, upravo iz iskustava starijih pčelara iz sela sam naučio najviše o ovom poslu."

Saradnja sa mesnom zajednicom je takođe dobra – ona uredno obaveštava kada se rade tretmani protiv komaraca. Tada se pčelama dodaje voda i zatvaraju se košnice.

Med koji proizvodi Radovan prodaje na veliko. Smatra da je cena niska, pretežno zbog uvoza iz inostranstva.

"Cena iz godine u godinu varira, nije stabilna. Mislim da je to glavni razlog zašto se mnogi ne opredeljuju za pčelarstvo", rekao je on za Agroklub.

Nakon vrcanja, pčelare čeka još jedan važan posao - borba protiv varoe. Radovan koristi supstance na bazi biljnih ekstrakta. Nakon što obavi tretiranje, sledi kontrola i praćenje prisustva varoe. Naposletku, sledi pripremanje pčelinjaka za zimu.