Crne ovce ili konzervativci - kako danas razmišljaju poljoprivrednici?

Srpska poljoprivreda se u poslednjoj deceniji u svakom pogledu izuzetno promenila, pa i kada su u pitanju navike i razmišljanja proizvođača. Naime, kada su internet, a pogotovo društvene mreže zagospodarile i ovim delom planete, mnogi koji se ozbilnije bave agrarom i te kako koriste blagodeti ovih novotarija, te je preostao vrlo mali broj onih koji se poljoprivredom bave na tradicionalan način, koristeći samo iskustva predaka. 

Profit je na prvom mestu

Ipak, interna istraživanja i ankete koje smo sproveli pokazale su jednu interesantnu crtu srpskih poljoprivrednika: kada planiraju da kupe neku novu mašinu, a pogotovo je to slučaj kada žele da isprobaju novu sortu ili hibrid neke poljoprivredne kulture, obično se vode razmišljanjem: "Da ja prvo vidim kako će to kod drugog funkcionisati ili roditi".  

"Domaća poljoprivreda se dijametralno razlikuje od one koja je bila pre samo nekoliko decenija", kaže prof. dr Lazar Savin sa Katedre za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i dodaje: Većina ljudi se u Srbiji ozbiljno bavi agrarom. Prošlo je vreme kada je poljoprivreda služila da se ljudi prehrane, sada se njom bave da bi zaradili. Profit je na prvom mestu, a među poljoprivrednicima je mnogo ozbiljnih igrača, koji ulažu u mehanizaciju, đubrivo, seme, ali i znanje, sve ono što je ključno za visoke proinose, samim tim i zaradu. Sve više njih se odlučuje da kupuje poljoprivredne mašine sa zapada, iako su za naše uslove skupe, jer znaju da se to dugoročno isplati".

Poligoni za razmenu iskustava

Takođe, mnogi poljoprivrednici idu na sajmove i savetovanja, prate agrarne portale, učestvuju na forumima gde razmenjuju iskustva, pogotovo oni mlađe generacije. U bavljenju poljoprivredom vlada zdrav način poslovanja, jer nema klasične konkurencije. Konkretno, niko neće svom prijatelju, komšiji ili čak čoveku koga lično ne poznaje (ako ne računamo kontakt preko društvenih mreža) dati netačnu informaciju o korišćenju neke mašine ili uspešnosti pojedinih hibrida ili sorti, jer od toga nema nikakvu korist, naprotiv. Zato su forumi postali pravi poligon za razmenu iskustava.

"Moje zapažanje je da, kada se odlučuju za setvu, primera radi hibrida kukuruza, većina ratara prvo osluškuje kako se taj hibrid pokazao, kakva su iskustva drugih u njihovoj setvi. Naravno, oni mlađi obilato koriste internet, a često im nije teško da pređu stotine kilometara i posete nekog proizvođača da bi se na licu mesta uverili kako proizvodnja funkcioniše. Jedan deo, čini mi se ne mali, kada putem elektronskih ili drugih medija vidi i(li) čuje da se pojavio neki novi hibrid, želi da ga isproba, jer smatra da ako je nešto novo - to je sigurno vredno. Zapazio sam, takođe, da oni koji se od skora bave agrarom, jer su recimo ostali bez posla, mnogo slušaju, informišu se, pitaju druge. Sa druge strane, deo onih koji potiču iz porodica koje se generacijama bave poljoprivredom nisu toliko otvoreni za novine i tuđa mišljenja, jer smatraju da im višedecenijski rad donosi doviljno znanja i iskustva", kaže poljoprivredni inženjer Nebojša Živić.

Bilo kako bilo, internet i sve ono što se na njemu može pronaći, zagospodario je srpskim agrarom.   

Od crnih ovaca do konzervativaca

Sedamdesetih godina prošlog veka, bar polovina poljoprivrednika u Srbiji nije lako prihvatala novotarije bilo koje vrste. Time se bavio dr Vojislav Đurić, samostalni istraživač u Centru za političke studije u Novom Sadu. Do kakvih je zaključaka došao? Do toga da većina ljudi kao izvor informacija koristi usmenu reč od komšija, prijatelja i rođaka, potom štampu, a onda i televiziju. To je u tom momentu bio potpuno obrnut raspored u odnosu na informisanja poljoprivrednika u zapadnim zemljama. Dr Đurić je po tome ovdašnje seljake svrstao u pet kategorija:

• Prvu je nazvao "crne ovce", odnosno one koji prvi koriste neku tehnološku novotariju.
• Drugoj je dao naziv "razboriti ljudi", jer novine usvajaju posle onih prvih.
• Treći, najbrojniji behu "komformisti", koji novosti usvajaju tek kada vide efekte.
• Četvrti su "tradicionalisti", ne veruju u nauku već u znanje svojih predaka. 
• Peti su "konzervativci", koji se protive bilo kakvim tehnološkim novotarijama, ma odakle dolazile.