Čuva 200 grla stoke, radi na njivi i popravlja kvarove. Upoznajte Jovanu Petrović iz Deliblata!

U Južnobanatskom okrugu, u selu Deliblato kraj Kovina, jedna žena prkosi činjenici da je "slabiji" pol i podjednako učestvuje u svim poljoprivrednim poslovima zajedno sa svojim suprugom. Odrasla na njivi i uz životinje, Jovana Petrović je od malih nogu zavolela vožnju traktora i sa ocem rado odlazila u polje da sakuplja seno i pomaže mu i u drugim poslovima. Iako je po struci turistički tehničar, otpočetka je znala da se tim poslom neće nikada baviti.

"Kao mala sam uvek govorila da ću imati farmu i raditi na njoj. To se ostvarilo i sada suprug i ja radimo punom parom", počinje priču za Agroklub ova mlada poljoprivrednica.

Zatvoren ciklus proizvodnje na farmi

Obrađuju oko 80 hektara zemlje, od čega je u njihovom vlasništvu 37 ha, dok ostalo uzimaju u zakup. Bave se uzgojem ratarskih kultura od kojih dominiraju suncokret, kukuruz, pšenica i raž, kako bi hranili više od 200 goveda, koliko ih je na njihovoj farmi. Tu su krave, bikove, junice i telad, a ona je odgovorna za brigu o njima.

"U početku smo se bavili isključivo muznim govedarstvom, a kasnije i tovnim. Međutim, shvatili smo da fizički nije moguće sve to postići, pa smo rešili da se više posvetimo proizvodnji mleka", navodi Petrovićeva.

Trenutno imaju oko 54 muzna grla, međutim, taj broj nije konstantan i zavisi od toga da li je neka od krava zasušena ili iz nekog drugog razloga ne može da se muze. Mleko predaju mlekari u Bačkom Petrovcu, a u planu im je kupovina robota za mužu kako bi olakšali posao na farmi.

"Imamo zatvoren ciklus proizvodnje, jer tovimo našu mušku telad, dok žensku ostavljamo za reprodukciju. Težina teladi prilikom prodaje je oko 550 kilograma."

"Ne delimo poslove"

Njihov dan počinje rano ujutru. Prvo, kaže, nahrane i napoje krave, a onda odlaze na njivu i obavljaju poslove, zavisno od toga koje je doba godine i šta treba da se uradi.

"Ne delimo poslove, već radimo sve. Nekada žena, verovali ili ne, može da odradi neki posao na njivi bolje od muškarca", kaže ona i dodaje da je vrlo često sama na njivi i ukoliko se desi neki manji kvar na mehanizaciji uglavnom to popravi sama.

Voli da radi precizno i polako, dok je, kako kaže, suprug sušta suprotnost.

Kada je reč o ovogodišnjim prinosima biljnih kultura, ova svestrana i vredna žena ističe da je situacija na poljima lošija u odnosu na prethodnih nekoliko godina. Razlog tome je suša.

"Prinos kukuruza je bio između 2.900 i 3.000 kilograma po lancu, pšenice oko 3.700 kilograma po lancu, dok je na prinos suncokreta značajan uticaj imao vetar i to mesec dana pred žetvu", pojašnjava ona.

Vari, brusi i popravlja! Ivana Lukić remontuje poljoprivredne mašine

Tom prilikom je, nastavlja, bilo svega 1.700 kilograma suncokretovih semenki po lancu. Što se tiče raži, ovu ratarsku kulturu baliraju na zeleno i nakon 24 sata vakumiraju. Ove godine je zabeležen prinos od osam bala po jutru.

Želja im je da prošire farmu

Petrovićeva je, između ostalog, i član nedavno osnovane Asocijacije agropreduzetnica Srbije koja motiviše i podržava rad žena u poljoprivredi.

"Po meni, ova Asocijacija je osnovana u pravom trenutku. U poslednje vreme sve više viđam žene na društvenim mrežama koje su osnažene i motivisane kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja", navodi.

Kada je reč o planovima za budućnost, voleli bi, kaže ona, da prošire farmu, a teže ka tome da što više zemlje bude u njihovoj svojini.

"Želimo da budemo poznati i po kvalitetnim grlima", zaključuje ona.