Dala otkaz u školi, sada na selu izrađuje veoma traženu "barefoot" obuću od kože

Madara Miltoviča jedna je od pobednica letonskog preduzetničkog takmičenja Laukiem būt. Dizajnerka kožnih cipela inspiraciju za svoje prve proizvode pronašla je u svom hobiju, streljaštvu, da bi ubrzo nakon toga napustila profesorsku karijeru i krenula samostalnim preduzetničkim putem. Njen rad veoma je cenjen i tražen, a priču o njoj donosimo unutar serijala Talenti EU regija.

"Bavila sam se streličarstvom i radila u školi. Dolaskom korone i zabranom okupljanja, razmišljala sam šta bi mogla da radim. Počela sam izrađivati štitnike i tobolce. Tako je sve krenulo", priča Madara. Kaže kako je prve dve godine to bio samo hobi. Preispitivala se, razmišljala da li to može da postane pravi posao. Potvrdni odgovor dobila je pohađajući program Laukiem būt na koji su se prijavljivali mladi sa različitim idejama.

Tada je dala otkaz, osnovala firmu, zaposlila ljude i od onda je to njen stalan posao. Danas ne izrađuje samo pribor već i "barefoot" obuću od kože koja je prilagođena svakom kupcu. Osim toga, organizira i radionice po Evropi.

U ograničenim uslovima čovek postaje kreativniji

"Prvo sam izrađivala deci papuče za školu. Zatim mi se javio kupac iz Španije koji me tražio takve papuče. Napravila sam ih i bio je zadovoljan njima", ističe ova dizajnerka koja je u zadnje tri godine prodala oko dve hiljade parova.

Inače, 30 hiljada mladih godišnje napusti Letoniju, a procenjuje se da je četvrtina stanovništva otišla nakon nezavisnosti 1991. godine.

"Ruralnoj omladini su potrebne jednake mogućnosti kao i urbanoj omladini", naglasila je Elina Ozola iz Letonskog centra za ruralnu obuku.

Moda iz prirode: Zašto je botanička štampa Vite Ivičič toliko poznata i nagrađivana?

Da ova država mladim preduzetnicima nudi razne mogućnosti, ali i jedinstvene izazove, rekla je Denize Ponomarjova iz Centra za evropske studije Univerziteta u Letoniji. Ona smatra da, pošto imaju malo stanovnika, nešto manje od dva miliona, tržište nije toliko veliko.

"Svaka je kušnja i dobra prilika u tim ograničenim uslovima. Lako je steći kontakte, prijatelje i partnere, a u ograničenim uslovima čovek postaje kreativniji", istaknula je.

Madara je, kaže, u Ogri ostala samo zbog kuće koju su kupili pre šest godina. Sada gotovo sav svoj prihod od firme ulaže u njenu obnovu.

Potpora preduzetništvu na letonskom selu

Ova država nudi program za mlade preduzetnike na selu. On je započet 2013. godine, a do danas su potaknuli više od 250 mladih na ostanak na selu.

"Njihove ideje bile su različite, od sadnje voća, povrća, uzgoja konja do drugih područja, pružanja usluga, rukotvorina i ostalo", rekla je Ozola.

Upravo je i gore pomenuti Laukiem būt jedan od načina njihovog podsticanja. Radi se o predavanjima te takmičenjima. Projekat, kako kažu, ima velike prednosti, on je malen i priprema sudionike da se pripreme na nešto veće, recimo za državna ili EU sredstva.

"Imali smo loš početak, učesnici nisu bili motivisani. To mi je teško palo", ispričala je Elina Masteiko. Dodaje kako se Madara prijavila u drugoj godini programa kada se prijavilo vrlo malo učesnika te se samo ona našla u finalu, a onda je, naravno i pobedila, rekla je kroz smeh. "Došla je sa strelama i kožom, a sada izrađuje cipele. Uvek se nešto promeni, nastaju nove ideje."

Može li se uspeti u Letoniji?

Madara je rekla kako vidi mnoge prilike vani, no isto tako i zna da je u Letoniji lako osnovati kompaniju, nema zahtevne birokratije. "Ako imamo neku ideju, možemo da je ostvarimo, niko nas neće sprečiti u tome. Mnogi vam žele pomoći, podstiču nas i poučavaju", rekla je kao prednost. U njenom slučaju može da se zaradi, radi posao bez stresa, lako nalazi zaposlenike, a i dalje sve radi svojim rukama.

Njenu priču možete pogledati ovde: