FAO: Cene žitarica, šećera i ulja pale - meso i mlečni proizvodi u porastu

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), svetske cene hrane u maju 2025. godine blago su pale u odnosu na april. FAO-ov indeks cena hrane iznosio je u maju prosečno 127,7 bodova, što predstavlja pad od 0,8 odsto u odnosu na prethodni mesec, objavio je Farmer.

Dok su cene mesa i mlečnih proizvoda porasle, pad cena žitarica, biljnih ulja i šećera doveo je do ukupnog smanjenja indeksa.

Žitarice: Snažan pad cena kukuruza i pšenice

FAO-ov indeks cena žitarica pao je u maju na 109,0 bodova, što je 1,8 odsto manje nego u aprilu i čak 8,2 odsto manje nego godinu ranije.

Glavni razlog bio je snažan pad cena kukuruza zbog obilne sezonske ponude iz Argentine i Brazila, kao i očekivanja rekordne američke žetve. Slabo globalno interesovanje i povoljni vremenski uslovi na severnoj hemisferi doveli su i do blagog pada cena pšenice, dok su cene ječma i sirka takođe oslabile.

Probijena i psihološka granica, cena pšenice veliki je udarac za evropske ratare

Indeks biljnih ulja pao je za 3,7 odsto, na 152,2 boda, ali je i dalje 19,1 odsto viši nego u maju 2024.

Pad se odnosi na sve vrste ulja, palmino, repičino, sojino i suncokretovo. Cene palminog ulja pale su drugi mesec zaredom zbog povećane proizvodnje u jugoistočnoj Aziji, dok je sojino pojeftinilo pod pritiskom veće ponude iz Južne Amerike i slabe potražnje za biogorivima. Repičino i suncokretovo ulje takođe su pojeftinili zbog očekivanog povećanja ponude i pada globalne potražnje.

Poskupele sve vrste mesa osim živine

Indeks cena mesa porastao je na 124,6 bodova (+1,3 odsto) u odnosu na april, uglavnom zbog viših cena goveđeg, svinjskog i ovčjeg mesa.

Cene ovčetine porasle su zbog velike potražnje u Kini, na Bliskom istoku i u Evropi. Nemačko svinjsko meso beleži nagli skok cena nakon što je zemlja povratila status slobodne od bolesti plavog jezika, dok je govedina dostigla istorijski najvišu cenu zbog jake globalne potražnje i smanjene ponude iz velikih izvoznika.

S druge strane, cene živine su pale, najviše zbog pojave ptičjeg gripa u Brazilu, što je dovelo do uvoznog embarga i povećanja domaćih zaliha.

FAO-ov indeks cena mlečnih proizvoda u maju je porastao na 153,5 bodova, što je 0,8 odsto više nego u aprilu i čak 21,5 odsto više nego godinu ranije.

Najveći doprinos porastu dala je cena sira, podstaknuta stalnom potražnjom u istočnoj i jugoistočnoj Aziji, uz ograničenu ponudu iz EU zbog loših vremenskih uslova i bolesti.

Maslac je zadržao visoke cene zbog jake potražnje iz Azije i Bliskog istoka, dok su cene punomasnog mleka u prahu porasle za dodatnih četiri odsto, podstaknute kineskim kupovinama. Samo su cene obranog mleka u prahu blago pale zbog viška ponude iz zemalja koje proizvode maslac.

Cene šećera nastavile su da padaju treći mesec zaredom, spustivši se na 109,4 boda (-2,6 odsto u odnosu na april). Sada su 6,6 odsto niže nego pre godinu dana.

Pad je podstaknut slabijom potražnjom na globalnom nivou, posebno u industrijama pića i prerade hrane, uz zabrinutost zbog globalnih privrednih izgleda. Dodatni pritisak stvorile su pozitivne prognoze za oporavak svetske proizvodnje šećera u sezoni 2025./2026., uz očekivani rast prinosa u Indiji i Tajlandu.