FAO: Jeftinije žitarice i ulje, šta je s drugim cenama hrane?

FAO indeks cena hrane je u junu 2023. nastavio trend pada. Bio je 1,4 odsto manji u odnosu na maj i 23,4 odsto ispod maksimuma koji je dostigao u martu 2022. godine. Najviše je to rezultat pada indeksa za šećer, biljna ulja, žitarice i mlečne proizvode, dok je indeks cena mesa ostao praktično nepromenjen.

Posle četiri meseca pojeftinio šećer

U junu je indeks cena šećera pao za 3,2 odsto u odnosu na maj i to je prvi pad nakon četiri uzastopna mesečna povećanja. Izazvan je dobrom berbom šećerne trske u Brazilu i sporom globalnom uvoznom potražnjom, posebno iz Kine, drugog najvećeg svetskog uvoznika šećera. Zbrinutost zbog efekta El Ninja na usev šećerne trske i jačanje brazilskog reala u odnosu na američki dolar ograničili su pad.

Manje cene žitarica i ulja

Indeks cena žitarica je bio manji za 2,1 odsto u odnosu na maj i 23,9 odsto ispod svoje vrednosti pre godinu dana. Padaju svetske cene svih glavnih žitarica. Najviše su pale cene krupnozrnih žitarica za 3,4 odsto, što je posledica povećanja sezonskih zaliha u tekućoj berbi u Argentini i Brazilu. Krajem meseca su pale kiše u ključnim područjima proizvodnje kukuruza u SAD. Pale su i cene ječma, sirka i pirinča. U junu su pale međunarodne cene pšenice za 1,3 odsto, jer je počela žetva na severnoj hemisferi.

Za 2,4 odsto pale su cene biljnog ulja u odnosu na maj i to je najniži nivo od novembra 2020. godine. Podstaknuto je nižim svetskim cenama palminog i suncokretovog ulja, što je više nego nadoknadilo sojino i repičino ulje.

Pale cene sira, goveđeg i ovčijeg mesa

Indeks cena mlečnih proizvoda je manji za 0,8 odsto u odnosu na maj i 22,2 odsto na isti period prošle godine. Najviše je pad pogodio cene sira. U Evropi je bila veća sezonska proizvodnja mleka, a maloprodaja je donekle smanjena. Blago smanjenje su imale i cene punomasnog mleka u prahu. Svetske cene putera su porasle, vođene aktivnom potražnjom za spot nabavkama, uglavnom s Bliskog istoka, i povećanom internom maloprodajom u zapadnoj Evropi.

Skoro nepromenjen je indeks cena mesa. Povećanje međunarodnih kotacija za meso živine i svinja gotovo je nadoknađeno padom onih za goveđe i ovčje meso. U odnosu na prošlu godinu indeks je pao za 6,4 odsto. Meso živine je imalo visoku potražnju za uvozom iz istočne Azije, posebno za zalihama iz Brazila. Porasle su cene svinjetine, najviše u Evropskoj uniji.

Međunarodne cene govedine blago su pale zbog povećane izvozne dostupnosti, posebno u Australiji, dok su cene ovčijeg mesa pale zbog velikih zaliha iz Okeanije.