Dobrodošli u svet sireva, prepun filozofa, arhivara, mikrobiologa, psihologa, arheologa i pripovedača koji će vam naterati vodu na usta i povući vas za rukav da ih pratite u tamne hodnike gde se odvija zrenje specijaliteta
Nemojte napraviti moju grešku. Ako odlučite da pogledate dokumentarni film "Shelf Life" koji potpisuje Ian Čejni, preporučujem da pripremite sebi gozbu. Pravu gozbu. Naime, ja nisam došao ni do prve trećine filma, a uzeo sam devetominutnu pauzu, koju sam proveo stojeći ispred otvorenog frižidera da bih nakon toga s tugom u očima shvatio kako imam samo četiri vrste sira.
Pa sam "začinio" noć s malo plemenitog plavca s Pirineja, nakon kojeg sam imao zanimljive snove o tome kako sam pastir koji čuva ovce u pećinama Combalou. Šalu na stranu, kada pročitate legende o tome kako su nastali na primer Rokfor, Gorgonzola ili Feta, odmah će vam biti jasno da ste kročili u svet gde je opsesija, pa hajmo da budemo blagi i kažemo, umanjenica.
Dobrodošli u svet sireva. Prepun filozofa, arhivara, mikrobiologa, psihologa, arheologa i pripovedača koji će vam naterati vodu na usta i povući vas za rukav da ih pratite u tamne hodnike gde se odvija zrenje specijaliteta, zbog kojih vam holesterol divlja, a pritisak podseća da ste sa pogrešne strane tridesetih.
"Sir je paralela našoj sopstvenoj smrtnosti, raspadanju i smrti“, kaže Džim Stilvegon, jedan od likova u filmu, dok stoji u svom plavom šlafroku s čašom vina i ispred njega je sto prepun delikatesa.
"Natera te da razmisliš: koji je savršen period? Kad si znao da si dostigao svoju punu zrelost? Da ti je život bio dobar? Da su te ljudi poznavali onakvim kakav jesi?“, nadovezuje se Ališa Noris Džons dok priprema gozbu svojim gostima.
Znate li, na primer, da se najskuplji sir na svetu, naš raritetni Pule, koji u rezervatu prirode Zasavica proizvodi Slobodan Simić, pravi ga od izrazito dragocenog mleka balkanskih magarica? Cena mu dostiže oko 1.200 evra za kilogram.
Ili da titulu najsmrdljivijeg pak uporno brani francuski klasik Époisses de Bourgogne, koji je toliko intenzivnog mirisa da se navodno ne smi nositi u javnom prevozu, a obožavao ga je, kažu, i sam Napoleon.
Najkontroverzniji je, kažu, sardinijski Casu Marzu, ovčji pekorino koji prelazi granice kulinarstva jer njegovu kremastu teksturu stvaraju žive larve - muve koje u njemu polažu jaja.
A među najređima na planeti ističe se švedski Moose Cheese, od mleka losica koje se mogu musti samo nekoliko meseci godišnje, pa se svaki njegov kolut smatra pravim kolekcionarskim trofejem.
Francuzi sir kupaju u brendiju, Italijani vole pokvareni, a Nemci sir s grinjama
U centru filma je niz živopisnih likova koji se bave sirevima. Priča nas vodi od podzemnih sirana Nove Engleske, gde se neguju poput arhivskih artefakata, preko kalifornijskih laboratorija u kojima se proučava mikrobiota koja učestvuje u fermentaciji, pa sve do ranije spomenutog Džima Stilvegona, koji živi u Pirinejima i koji promišlja o smrtnosti, istoriji i odnosu čoveka i hrane.
Zatim nas put odvodi u Japan, gde upoznajemo decu koja u sklopu školskog programa uče da prave sir. U Gruziji se prikazuju drevni postupci izrade i čuvanja, a u Egiptu arheolozi istražuju jednu od najstarijih poznatih sirarskih tradicija. Jer su i faraoni na onaj svet išli sa svojim primerkom ispod sarkofaga. U Švajcarskoj ulazimo u ogromne podrume u kojima dozrevaju poput rukopisnih knjiga u biblioteci.
A tu je i sekvenca sa Svetskog takmičenja za izbor najboljeg sira, tokom koje bi trebali da saosećamo sa sudijama, koji su tokom nekoliko dana prisiljeni da isprobaju stotine primeraka širom sveta.
Prema zajedničkoj studiji Environmental Working Group i kompanije Clean Metrics, sir na bazi mlečnih proizvoda treći je najveći uzročnik emisija gasova sa efektom staklene bašte, odmah iza govedine i jagnjetine. Ali to su rekli i za plastiku, brzu modu i ribarske mreže.
Priča o zajedništvu poljoprivrednika koje birokrate ne uspevaju da postignu
Ali kada čovek vidi radost, opsednutost i veselje na licima ovih pesnika sira, neodoljivo su me podsetili na one naučnike iz NASA-e, koji s velikim očima i nikad zatvorenim ustima pričaju o svemiru, nebeskim prostranstvima i crnim rupama ili o mogućnosti da naselimo Mars, dok istovremeno ispaljujemo rakete koje troše stotine tona ugljen-monoksida i štete planeti na kojoj još uvek živimo.
I pomisli tada nepristrani posmatrač kako možda i nije loše dočekati tih četiri stepena Celzijusa više uz neki dobar brioš s pršutom Jamon Iberiko de Bejota, sir Bri Kantorel, med Centauri Kejv, avokado, pinjole običnog bora (Pinus pinea) i su-vid jaje od patke, uz flašu dobrog šardonea Domén Dovene.
Tagovi
Autor