Galetin: Problemi poljoprivrednika veoma slični u Srbiji i Hrvatskoj

Konferencija Agrorocks, održana  u Osijeku 4. oktobra, pružila je jasniji uvid u aktuelne probleme poljoprivrednih proizvođača u regionu, saglasni su učesnici iz Srbije koji su joj prisustvovali. U Gospodarskom centru se ovom prilikom okupilo više od 300 učesnika, a glavne teme o kojima se razgovaralo bile su proizvodnja hrane novim tehnologijama i razvoj poljoprivrede na zdravijim osnovama.

Četvrto izdanje najveće poljoprivredne konferencije u Hrvatskoj, okupilo je najvažnije aktere regionalnog agrara. Među njima je bio i agro-tržišni analitičar iz Srbije Žarko Galetin.

"Drugi put sam ovde. Konferencije ovakvog tipa su uvek dobrodošle, sa eminentnim panelistima i moderatorima. Tema je izuzetno interesantna, sa posebnim akcenatom na novim tehnologijama i pametnoj poljoprivredi", kaže Galetin.

On je bio jedan od učesnika panela "Održivost u ratarstvu. Mit ili stvranost?".

"Agrorocks ima regionalni nivo i možemo da prepoznamo probleme poljoprivrednika koji su veoma slični u Srbji i Hrvatskoj, ali i u Bosni i Hercegovini. Dobro organizovan skup, sa dobro osmišljenim programom i nešto što treba afirmisati ne samo u Hrvatskoj već i u Srbiji."

Mlade treba motivisati

Doktorand Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i član Udruženja poljoprivrednici nove generacije, Stefan Gligorić, poneo je odlične utiske.

"Od uvodnih obraćanja, videlo se da je pun pogodak. Izneti su stavovi i zaključci koji prate najveće probleme poljoprivredne proizvodnje", navodi on.

Kako dodaje, između ostalog, mogli smo da shvatimo da su problemi hrvatskih poljoprivrednika identični kao i problemi srpskih.

"To su niski prinosi već nekoliko godina za redom, iznenadni pad cena, skok cena repromaterijala, nedostatak radne snage. Ono što je možda najvažnije, demotivisanost mladih ljudi za bavljenje poljoprivrendom proizvodnjim, što se ogleda kod nas kroz smanjen upis na poljoprivredne fakultete i u srednje škole."

AgroRocks 2024: Kako sutra proizvoditi hranu?

Smatra da ovaj problem treba sistemski rešavati, ali i mnogo više raditi na poboljšanju infrastrukture u poljoprivredi.

"Citirao bih jednog od govornika, da treba obezbediti optimalne uslove mladim poljoprivrednicima, dati im prostor za inovacije i sredsta za obrazovanje. Svaki novi inženjer poljoprivrede doprineće gazdintvu sa kojeg dolazi, ali i komercijalnom ili naučnom sektoru."

Sticanje novih znanja 

Aleksandar Jakovljević iz ProCredit banke kaže da je želeo da iskoristi mogućnost za sticanje novih znanja i njihovu eventualnu implementaciju u Srbiji.

"Hrvatska je članica Evropske unije i želeli smo da vidimo koje programe oni koriste, da li nam nešto može biti od koristi kada je reč o poljoprivedi i da to kasnije implementiramo. Veliki je broj korisnih tema, posebno kada je reč o regenerativnoj i pametnoj poljoprivredi, ali i veštačkoj  inteligenciju koja dobija sve veći značaj", kaže on i zaključuje da bi u Srbiji trebalo organizovati sličnu konfernciju koja bi uključivala relevantne institucije i poljoprivrednike.