Glasovi promene: Zavisnost poljoprivrede od nafte, ali i tri održiva rešenja

Svaka kalorija energije sadržana u hrani zahteva između 10 i 20 kalorija sirove nafte za njenu proizvodnju, najpre kroz upotrebu veštačkih đubriva, mehanizaciju i transport. Zbog toga su cene hrane duboko zavisne od cena nafte. S obzirom na globalni vrhunac proizvodnje nafte i njeno kontinuirano poskupljenje, dugoročni rast jena hrane čini se gotovo neizbežnim.

To je i ključna premisa dokumentarnog filma "Voices of Transition" (Glasovi promene, u originalu: Cultures en Transition) koje je režirao Nils Aguilar, snimljenog pre više od decenije. U međuvremenu svet je prošao i prolazi kroz niz ratova i rušenja režima, u čijoj je pozadini često upravo borba za kontrolu nad naftom. Postavlja se pitanje: jesmo li išta naučili? I želimo li?

Vreme je da se pokrenemo

U knjizi "Istorija ljudskih emocija“ Ričard Firt-Godbihir navodi kako su se emocije naroda često mobilisale oko naizgled “manjih” pitanja, poput poreza na luksuzne proizvode, ali su u stvarnosti te mere pogađale duboke slojeve nejednakosti, ponosa, dostojanstva i osećaja nepravde.

Rezultati toga bile su revolucije, pobune, ali i otkrivanje novih kontinenata. Evo nekoliko primera. Porez na čaj bio je jedna od iskri Američke revolucije (Bostonska čajanka, 1773.), a tzv. luksuzni porezi u Francuskoj doprineli su besu koji je doveo do Francuske revolucije (1789.).

S druge strane, pad Carigrada 1453. u rukama Osmanlija zatvorio je kopnene trgovačke puteve prema Aziji, a to je dovelo do toga da je luksuzna roba s Istoka (začini, svila, zlato) postala još dragocenija i skuplja. Pa su se Evropljani otisnuli na zapad u potrazi za Indijom. I "otkrili“ Indijance.

Cena kafe je u odnosu na prošlu godinu 43 odsto viša, a cena kakaa na svetskim tržištima porasla je za više od 150 odsto tokom 2024. godine. Nedavno sam četiri limunade, s ukusima, i jednu kafu platio 18 evra (oko 2.100 dinara, op.ur.). I to ne na trgu svetog Marka u Veneciji, Stradunu ili Jelisejskim poljima. Nego u susednom kafiću u centru Osijeka.

Samo primećujem, ništa više.

Kako ste već mogli naslutiti, film "Glasovi promene“ poziva na promene i kritički analizira modernu industrijsku poljoprivredu i njenu zavisnost od fosilne energije, pesticida i đubriva, te upozorava na štetne posledice kao što su erozija tla, klimatske promene i koncentracija proizvodnje u rukama velikih korporacija.

Film prikazuje tri inspirativna primera održivih praksi. Prvi je agrošumarstvo koje u Francuskoj predstavlja inovativan model poljoprivrede u kojem se drveće integriše sa usevima na istim parcelama. Ova praksa pomaže u obnovi zemljišta, smanjuje eroziju i poboljšava mikroklimu, čime se dugoročno povećava otpornost proizvodnje na klimatske promene.

Petnaest centimetara zemlje i kiša nahrane osam milijardi ljudi?

Grad tranzicije pokret u Ujedinjenom Kraljevstvu nastao je kao odgovor lokalnih zajednica na klimatske promene i energetske krize. Kroz lokalne inicijative, poput totneške funte, građani preuzimaju odgovornost za sopstvenu ishranu, energiju i ekonomiju, razvijajući održivije i otpornije zajednice.

Ekološka urbana poljoprivreda na Kubi razvila se nakon raspada Sovjetskog Saveza, kada je zemlja izgubila pristup fosilnim gorivima i veštačkim đubrivima. Kubanci su tada masovno prešli na eko proizvodnju u gradovima, koristeći dostupne površine i tradicionalne metode, čime su uspeli da održe prehrambenu sigurnost.

Više od dokumentarca

Reći će najava kako je "Glasovi promene" više od dokumentarca, kako je ovo poziv na akciju. Od postindustrijske kritike, preko konkretnih alternativa u Francuskoj, UK-u i na Kubi, film prikazuje mogućnost prelaza ka agroekološkom modelu.

Ipak, prošlo je više od decenije, a mi smo dobili bolje, brže i lepše igračke koje nam skreću pažnju s onoga što nam se događa ispod sopstvenog prozora. A to je činjenica da sam četiri limunade, i kafu, platio 18 evra.