Najnoviji podaci o uticaju kvaliteta vazduha na zdravlje govore o tome da je svaka peta smrt od raka pluća uzrokovana aerozagađenjem, da je Srbija prva zemlja u Evropi po uzroku smrti od zagađenja, a deseta u svetu.
Kakav smo vazduh disali tokom godine? Kakve posledice po naše zdravlje ostavlja narušen kvalitet vazduha? Da li je potrebno menjati Zakon o zaštiti vazduha? Bliži nam se početak grejne sezone i vreme je da se razgovara o ovim pitanjima, podseća Klima 101.
Prema prošlogodišnjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od tri miliona građana Srbije udisalo je prekomerno zagađen vazduh tokom 2020. godine. Zvaničan izveštaj Agencije za 2021. godinu još uvek nemamo, ali zvanične podatke imamo, te možemo da zaključimo da smo i u 2021. godini udisali prekomerno zagađivani, i da očekujemo da će nam nova grejna sezona doneti ponovo zabrinjavajuće stanje.
I pre samog početka grejne sezone, na aplikaciji XEco građani mnogih gradova Srbije mogli su da vide da je zagađenje vazduha prekoračilo dozvoljene granične vrednosti i da je boja gradova iz zelene prešla u crvenu.
Prof. dr Dragana Jovanović iznela je najnovije podatke o uticaju kvaliteta vazduha na zdravlje, koji govore o tome da je svaka peta smrt od raka pluća uzrokovana aerozagađenjem, da je Srbija prva zemlja u Evropi po uzroku smrti od zagađenja, a deseta u svetu. Posebno ranjivu kategoriju predstavljaju deca, koja usled dugoročne izloženosti zagađenju posledično imaju slab razvoj mozga. Dejan Lekić iz NEA kaže da je prekomerno zagađenje PM česticama zabeleženo u svih 12 gradova gde se meri koncentracija ovih čestica, dok za 19 gradova u Srbiji podaci o čestičnom zagađenju uopšte ne postoje.
Autori pomenutog izveštaja naglašavaju da čitavo stanovištvo naše zemlje živi u područjima na kojima godišnja koncentracija ovih mikro zagađujućih čestica premašuje godišnje smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od pet mikrograma po kubnom metru. Prosečna izloženost PM2,5 česticama tokom 2019. u Srbiji je iznosila 25,4 mikrograma po kubnom metru.
"Zakon o zaštiti vazduha ima niz nedostataka, ne primenjuje u se potpunosti, na nedekvatan način definiše kategorije kvaliteta vazduha i veliku odgovornost prebacuje na lokalne samouprave", naglasio je Milenko Jovanović (NEA).
Iako rešavanje zagađenja vazduha zahteva značajna finansijska sredstva, građani treba da budu svesni da oni već plaćaju ovu cenu, bilo kroz troškove zdravstvenog sistema, bilo kroz izgubljene živote ili kroz sredstva koja se ulažu u daleko manje prioritetne projekte. Građani svojim aktivnim zahtevanjem odgovornosti od javnih vlasti mogu da utiču na to da se ograničeni resursi usmere na stvarno rešavanje problema zagađenja vazduha.
Tagovi
Autorka
Uhapšene dve osobe zbog mesa zaraženog trihinelozom: Za sada ugroženo zdravlje 18 osoba
Pojeftinilo gorivo - koja je sada cena dizela?
Poljoprivrednici blokirali ulice u Briselu: Dosta je obmana i zavaravanja!
Zbog pucanja cevi, 200.000 litara nafte prekrilo poljoprivredna polja
