I dalje suvo i stabilno vreme, od četvrtka košava

Nastavlja se period suvog vremena sa temperaturom u granicama proseka za drugu polovinu oktobra. Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u košavskom području (Vojvodina, Pomoravlje i Podunavlje) biće sunčano od četvrtka do nedelje (17. do 20. oktobar), uz umeren i jak jugoistočni vetar. Košava će biti najjača u subotu (19. oktobar).

U ostalim krajevima povremeno slaba do umerena oblačnost uz jutarnju maglu po kotlinama. Retka (izolovana) pojava kratkotrajne kiše tek ponegde na zapadu i jugu Srbije.

Maksimalna temperatura danas (15. oktobar) će biti od 20 ^oC do 24 ^oC, a zatim do kraja sedmice u intervalu od 16 do 21 ^oC. Samo će u Negotinskoj Krajini u subotu biti malo hladnije. Najviša temperatura biće u granicama proseka, u većini mesta od 17 ^oC do 24 ^oC

Prema prognoziranim vrednostima SPI-1, na većem delu teritorije Srbije preovladavaće normalni uslovi vlažnosti, dok će u delovima severne Srbije biti umereno vlažni uslovi.

Tokom protekle nedelje, navodi se u agrometeorološkom biltenu RHMZ, temperature setvenog sloja su bile optimalne za jesenju setvu. Vremenski uslovi omogućavali su obradu i pripremu zemljišta, kao i obavljanje setve ozimih žita. Zahvaljujući padavinama u proteklom periodu stanje zemljišne vlage je zadovoljavajuće i povoljno za klijanje i nicanje ranije posejanih kultura.

Oprez zbog glodara

Pregledom useva uljane repice uočeno je prisustvo repičine lisne ose, buvača, lisnih vaši, kupusovog moljca i kukuruzne sovice. Najznačajnija štetočina je repičina lisna osa, čije pagusenice u početnim fazama razvoja biljaka ishranom mogu pričiniti značajne štete, a usled jačeg napada može doći i do golobrsta. Ne treba zanemariti ni prisustvo buvača koji izgrizaju kotiledone i mlado lišće i na taj način mogu značajno oštetiti useve. Prisustvo vaši na repici nosi rizik od infekcije useva virusom žutice postrne repe.

Pored insekata, pregledom useva kukuruza, lucerke i voćnih zasada utvrđeno je prisustvo aktivnih rupa od poljskih miševa i poljske voluharice. U narednom periodu glodari mogu migrirati na novoposejane useve ozime pšenice i ječma, gde usled njihove ishrane može doći do stvaranja praznih mesta na parcelama. Takođe, štete mogu nastati i u mladim voćnim zasadima, gde oštećenja od glodara mogu dovesti do slabljenja i sušenja stabala.