Iskusna tkalja Ljubenka Milosavljević sanja o izradi tkanina od turskog pamuka

Tkanje na razboju je Ljubenku Milosavljević iz Vladičinog Hana oduvek faciniralo, pa je otuda kao mala devojčica jedva čekala da njena majka prekine rad na njemu kako bi ona mogla da nastavi. Od petoro dece koliko je bilo u njenoj porodici, samo je njoj tkanje postalo glavno zanimanje.

Prve ozbiljnije korake u ovom poslu načinila je po napuštanju posla u "Jumku", odnosno kada je od Humanitarne organizacije SEED, sa sedištem u Novom Sadu, dobila novi razboj za tkanje. Ovo sredstvo za rad stiglo je na njenu kućnu adresu pošto su predstavnici ove organizacije pročitali njen projekat u kome je istakla da želi u svom domu da otvori radionicu tkanja. Oni su joj pomogli i da je opremi, a kada su to završili kupili su joj i neophodan materijal za rad.

Tkanje učila u školi

Pre nego što je počela na novom razboju da tka, ona je pohađala dvomesečnu školu tkanja na novosadskom Narodnom univerzitetu na kome je od profesora koji su završili primenjenu umetnost između ostalog učila i kako se čita šema i tka. Da pohađa ovu školu i uspešno savlada te veštine umnogome joj je pomoglo znanje o tkanju koje je nasledila od svoje majke, ali i rad u Udruženju "Društvo srpskih domaćina", koje je prethodno formirala u svojoj opštini. Otuda je relativno lako savladala tehniku pravljenja osnove na ramu za ovaj razboj i njeno postavljanje, ali i pravljenje šara prilikom tkanja s obzirom da je pre toga sama izrađivala odevne i predmete za kuću od jute.

Koliko je dobar majstor na razboju saznala je tek kada joj je organizator škole tkanja zajedno sa njenim koleginicama omogućio da svoje rukotvorine pokažu na jednom od sajmova organizovanom u novosadskom Spensu. Sve krparice, stolnjake, šalove, prekrivače i drugo Ljubenka je odmah prodala, a slično se dešavalo i na ostalim sjamovima na koje ih je vodio organizator punih godinu dana od okončanja škole tkanja. I dok ih je obilazila ova žena, koja je veliki zaljubljenik tkanja, stalno se trudila da obogati proizvodni asortiman.

Mladi najviše kupuju

Svoje proizvode prodavala je i na hanskoj pijaci. Međutim, iako su joj kupci hvalili robu, prodaja nije išla kako treba jer su njene cene bile puno veće od drugih prodavaca. To je trajalo sve dok joj jedan kupac nije posavetovao da svoju tezgu preseli na Vlasinu gde turistima iz Bugarske i Severne Makedonije može da proda sve proizvode.

"U želji da vidim da li je to istina, jednog dana otišla sam na mesto zvano Promaja, postavila stočić ispred sebe, poređala moje izatkane proizvode i stala iza njega da čekam kupce. I nisam ih dugo čekala. Turisti iz Bugarske i Makedonije pokupovali su od mene sve što sam im ponudila", priča kroz osmeh Ljubenka.

Videći da za nju ovde ima posla ona je odmah počela da se raspituje kako da iznajmi drvenu kućicu na ovoj planinskoj lepotici za prodaju svojih proizvoda. Od zarađenog novca kupila je i prikolicu za spavanje tako da tokom trajanja turističke sezone može na Vlasini da boravi stalno.

"Punih pet godina sam tamo i kada neko kaže da za ovakve stvari koje izrađujem nema kupaca, taj ne govori istinu. Haljine koje šijem i vezem najviše kupuju Beograđanke i Novosađanke. Najveći kupci su mi mladi ljudi, ali moje ruktovorine kupuju i oni koji su u godinama, a kojima se sviđa odeća koju izrađujem", ističe Ljubenka.

Fali joj turski pamuk

Proteklih godina ona je uspostavila odličnu saradnju i sa Mikijem Anđelkovićem, pozantim Vranjancem koji se bavi tkanjem narodnih nošnji, a koji je mnogo žena u zemlji i Severnoj Makedoniji obučio tkanju na modenom razboju. On izuzetno ceni Ljubenkine rukotvorine i kada nemože da se odazove pozivu za učešće na nekom od sajmova, on to rado prepusti njoj jer zna da ona na ovakvim manifestacijama uvek ima šta da pokaže.

Ono što ona radi na razboju cene i rukovodioci folklornih ansambala pa kada im zatrebaju tkani pojasevi, pregače, vezene košulje, oni se odmah obraćaju njoj. Kada ne radi za njih, ova Hančanka na svom razboju radi čipkani materijal za zavese, šije i veze jastuke, tka prekrivače za ugaone garniture, stolnjake, plete čarape… Materijal za svoje rukotvorine pronalazi u "Rumenki". Kaže da bi volela da radi svoje materijale na razboju od turskog pamuka, ali da ona do njega praktično ne može da dođe jer joj je Turska isuviše daleko.

"On je najbolji za izradu tkanina. Od njega bih mogla da radim materijale za prodaju i izradu haljina, kompleta, majca, kaputa, sakoa... Sve to mogu da radim u svojoj radionici samo kada bih mogla da nađem dobru šnajderku i ženu koja zna da tka. Mislim da bismo mogle da napravimo pravi bum u ovom poslu", tvrdi Ljubenka i naglašava da bi taj svoj san mogla da ostvari samo uz pomoć neke od organizacija koje se bave ovim poslom. To bi za nju bila odskočna daska jer je u radionici već uključila svoju ćerku koja je po struci modelar.