Italijanska mafija kontroliše 25 milijardi evra vredan poljoprivredni sektor?

Kada se spomene reč mafija, mnogi pomisle na iznuđivanje, trgovinu drogom i mračne kriminalne klanove iz filmova. Ipak, slika je daleko kompleksnija. Prema najnovijem izveštaju najvećeg italijanskog poljoprivrednog udruženja Coldiretti i istraživačkog instituta Eurispes, mafija je duboko infiltrirana i u sektor poljoprivrede i prehrambene industrije, piše Agrarheute.

Izveštaj, objavljen 20. maja, otkriva da se u poslednjih deset godina volumen kriminalnih aktivnosti u italijanskoj agroindustriji gotovo udvostručio i danas dostiže neverovatnih 25,2 milijarde evra godišnje. Poređenja radi, ukupna vrednost italijanske poljoprivredne proizvodnje u 2024. godini iznosila je 74,6 milijardi evra.

Eksploatacija radnika i sistem "Caporalato"

Ove brojke ukazuju na sistemski prodor organizovanog kriminala u svaki segment prehrambenog lanca, od proizvodnje i prerade do distribucije. Posebno su pogođeni sektori vina, jestivog ulja, pirinča i stočne hrane. Neretko se koriste nezakoniti aditivi, a proizvodi iz inostranstva ulepšavaju se lažnim ekološkim sertifikatima.

Jedan od najozbiljnijih aspekata delovanja "agro-mafije" je eksploatacija sezonskih radnika. Kroz sistem poznat kao "Caporalato", kriminalne mreže regrutuju radnike uglavnom iz zemalja poput Indije i Bangladeša i posreduju ih poljoprivrednicima preko fiktivnih zadruga. Iako poljoprivrednici plaćaju zadruzi, radnici na kraju dobiju i do 40 odsto manju platu od zakonom propisanog minimuma. Prošle godine jedan od takvih radnika smrtno je stradao na radnom mestu, što je dodatno uzburkalo javnost.

Povezanost s Nemačkom i ostatkom Evrope

Problem više nije ograničen samo na Italiju. Organizovani kriminal širi se i na druge evropske zemlje: Nemačku, Austriju, Španiju, Belgiju i Holandiju. U tim zemljama kontrole su često neefikasne ili potpuno izostaju, što mafiji omogućava širenje svojih aktivnosti preko granica.

U Nemačkoj, iako još uvek nema službenih podataka o prisutnosti "agro-mafije", već postoje indikacije o sumnjivim prehrambenim proizvodima na policama trgovačkih lanaca.

Za poštene poljoprivrednike to znači sve težu borbu s damping cenama i pad poverenja u prave ekološke i fer proizvode. Problem, zaključuju, nije samo ekonomske prirode, već i etičke.