Jun iza nas najsušniji i najtopliji u istoriji merenja u Srbiji

Tokom juna koji je iza nas, nijedna, jedina kap kiše nije izmerena u Valjevu, Kragujevcu, Negotinu, Požegi, Kraljevu, Ćupriji, Leskovcu i Kuršumliji. Ali čak i tamo gde je bilo padavina, one su bile dramatično manje u odnosu na normalu, prenosi Klima 101.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) potvrdio je subjektivni osećaj: iza nas je najsušniji jun otkako postoje merenja. Na ukupno osam meteoroloških stanica, u gore navedenim gradovima, nije izmerena niti jedna jedina kap kiše. Drugim rečima, ukupne junske padavine na više stanica širom zemlje iznosile su 0 mm (litara po kvadratnom metru). A čak i na mestima gde je kiša pala, nje jedva da je i bilo.

Inače najkišovitiji mesec sada bez padavina

Koliko je ovakvo stanje u ovo doba godine neuobičajeno otkriva sledeći podatak: jun je tipično najkišovitiji mesec u Srbiji tokom kojeg padne 12-13 odsto ukupnih godišnjih padavina, odnosno oko jedne osmine. Mesečna suma padavina u Srbiji kreće se u opsegu od 60 do 120 mm.

"Usled klimatskih promena, povećana je klimatska varijabilnost", objašnjava dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za portal Klima 101, dodajući da period od juna do avgusta postaje sušniji.

RHMZ izdao upozorenje na sušu, ratarske kulture već su ugrožene

"Klimatski maksimum padavina pomera se ka ranijim mesecima. Iako iz godine u godinu mogu postojati veće ili manje razlike, tendencija je takva da je jun sve sušniji, zajedno sa julom i avgustom."

Pre 26. juna, kiša u Beogradu poslednji put pala je 29. maja. Dakle, u najkišovitijem delu godine svedočili smo nizu od 27 uzastopnih dana bez padavina. Kako pokazuje analiza koju je za inicijativu Pravo na vodu uradio Igor Smolić sa Instituta za fiziku u Beogradu, ovakav niz predstavlja klimatski događaj koji se dešava jednom u 872 godine.

Kukuruz najugroženiji

Proteklog meseca, suša je zavladala čitavom teritorijom naše zemlje u svoja tri različita pojavna oblika na osnovu standardizovanog indeksa padavina (SPI): kao umerena, ekstremna i izuzetna suša. Zbog nestašice vode, tokom juna već je proglašena vanredna situacija u Dimitrovgradu i Gadžinom Hanu – izvorišta rade na tek 20 odsto kapaciteta.

"Ne smemo nikako zaboraviti ni proizvodnju hrane. Ovako jake suše zahvataju skoro sve grane poljoprivrede sa izuzetkom proizvodnje u zatvorenom gde se navodnjava. Međutim, i tu je upitno koliko je voda dostupna i da li je sistem za navodnjavanje održiv", kaže dr Vuković Vimić.

Malinari se nadaju višoj ceni i strepe: Suša bi mogla da "obere" rod pre vremena

Kada je reč o ratarstvu, u najvećoj opasnosti je kukuruz, ali nisu pošteđene ni soja i šećerna repa.

"Indikativno je i to što je ugrožen suncokret – njegov koren je dubok što znači da je suša zahvatila i dublje slojeve zemljišta. Ugroženost voćarstva zavisi od lokacije, vrste i opremljenosti voćnjaka sistemima za navodnjavanje. Ali tu je ipak situacija nešto bolja jer su voćnjaci uglavnom zaštićeniji", zaključuje ova stručnjakinja.