Dvoje arhitekata iz Kragujevca po prvi put u ovom gradu priklonili su se konceptu bašti na ravnim krovovima. Osim energetske efikasnosti, stanari će dobiti priliku da se bave baštovanstvom u centru grada. Druga povoljnost je što su na ovaj način četiri puta povećali zelenu površinu, nego što bi ona bila na samom placu.
Arhitekte Marija i Petar Simović iz Kragujevca na vrhu stambene zgrade neobičnog dizajna stvorili su zelenu oazu. U njoj se nalaze lavanda, timijan, origano i nekoliko vrsta sukulenata. Tako, svaka porodica može da ima baštu na dohvat ruke, da se aktivno bavi uzgajanjem biljaka, a da živi u klasičnoj stambenoj zgradi.
Ovaj nov koncept kod nas još uvek nailazi na otpor, a izuzetno je potrebna podrška investitora. Ovaj dvojac naišao je na razumevanje i spremnost da se dupleksi obogate baštama.
"Ovog puta nismo hteli da opteretimo baštu sa krupnim i visokim zelenilom, zato što to zahteva veću količinu zemlje, pa smo se odlučili za suprstrat debljine 10 centimetara i vrste kao što su mahovina, prkosi, čuvarkuće i pojedine vrste začinskog bilja. Ideja je da to postane zeleni tepih", kaže Marija.
Da li su zeleni krovovi budućnost koja se u Srbiji useljava na mala vrata, zavisi od spremnosti ljudi da prihvate takve ideje. Marija objašnjava da je zemlja vrlo zahvalna kada je mržnjenje u pitanju, te da je bolja je od kristalnog materijala, kao što je ploča, koja bi u pucala od zime. Smatra da bi ovaj koncept trebalo primenjivati na svim mestima gde je to moguće:
"Ove bašte, takođe zahtevaju održavanje. Najveći problem je što ljudi nemaju poverenja u ravne krovove. Izbegavaju se takva krovna rešenja zbog prokišnjavanja. Međutim, treba da znaju da postoje precizno definisani sistemi koji rešavaju problem prokišnjavanja i dozvoljavaju ozelenjavanje. Samo je pitanje razvijene svesti".
Zeleni krovovi budućnosti
Prednosti zelenog krova su individualni i društveni. Onima koji stanuju u zgradi povećava kvalitet života, a istovremeno u lokalnu zajednicu se uvodi nova zelena površina u gradskim sredinama, kojom će lakše prebroditi period dok ne odu u prirodu. Ovaj koncept se uklapa i u ideju o energetski efikasnim zgradama.
Petar Simović kaže da je na ovom placu u centru Kragujevcu bila porodična kuća izgrađena između dva svetska rata, koja je zauzimala najveći deo placa.
"U dvorištu je nekada bilo 10 kvadratnih metara zelenila. Sada je sa zelenim krovovima imamo ukupno 150 kvadrata zelenih površina", kaže Petar Simović.
Foto: Biljana Nenković
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Filipović: Teško da ćemo svi dobiti 18.000 dinara do 1.aprila, u setvi ćemo štedeti na svemu
Martinović: Rapidno obnavljamo stočarstvo, delićemo besplatne traktore malim farmama
Ministarstvo poljoprivrede: Od danas rešenja za podsticaje po hektaru, isplata u najkraćem roku
Subotički poljoprivrednici pitaju: Šta je sa subvencionisanim kreditima i refakcijom za gorivo?
