Kako je stočarstvo postalo glavni 'krivac' za emisije gasova sa efektom staklene bašte?

Film autora Kipa Andersena i Kigana Kuna "Zavera krava: Tajna održivosti" (Cowspiracy: The Sustainability Secret, naslov originala) istražuje uticaj stočarstva na klimatske promene, krčenje šuma, zagađenje vode, uništavanje okeana i gubitak bioraznolikosti.

Potresan je i šokantan jer podaci koje predstavlja, a to je da je stočarstvo, navodno, odgovorno za više emisija gasova sa efektom staklene bašte nego sav transport zajedno, preciznije za 51 odsto, ili kako je za jedan hamburger potrebno do 2.500 litara vode - ostavljaju gledaoca u šoku.

Urbane "agro" legende

Naime, autori takođe tvrde kako je 91 odsto uništenja amazonske prašume povezano s uzgojem stoke i prozivaju ekološke organizacije da ne govore o dovoljno o ovom problemu.

Ali ne treba zaboraviti kako je film star deset godina. Kako su neke teze iznesene danas možda poznata činjenica, ili barem urbana legenda. U njegovom slučaju autori tvrde kako je stočarstvo razarač broj jedan naše planete, više od upotrebe fosilnih goriva, frackinga (hidrauličko frakturisanje, postupak drobljenja stena, op.a.) i prenaseljenosti.

U filmu pratimo jednog od autora, Andersena, i njegovu transformaciju iz običnog ekološki savesnog građanina - reciklirao je kako bi smanjio otpad, brzo se tuširao kako bi uštedeo vodu, podržavao nekoliko ekoloških organizacija - do strastvenog borca za promenama. Ličnim i globalnim.

Zelena laž: Manipulacija potrošača koja se krije iza nalepnice s oznakom BIO

Jedan od najupečatljivijih trenutaka su razgovori s bivšim farmerima i stočarima koji priznaju da su napustili industriju zbog moralnih, ali i zdravstvenih i ekoloških razloga.

Kroz njihove priče, film dobija ljudsku komponentu, pa vidimo kako iza kulisa stoji kompleksna mreža pritisaka, tradicije i ekonomske zavisnosti.

Zanimljiv aspekt je i povezanost stočarske industrije s problemima svetske gladi. Autori tvrde da se 70 odsto useva koji se uzgajaju na svetu koristi za ishranu stoke, dok milioni ljudi nemaju pristup osnovnoj hrani.

Možda je glavna meta filma američka stočarska industrija, ali dotiče se i globalnih posledica, od uništavanja šuma u Amazoniji, preko iscrpljivanja vodnih resursa u Aziji, do globalne potrošnje zemlje i energije.

Ipak, dok sam ga gledao neprestano sam imao osećaj kako iza svih tih razgovora sa stručnjacima, problema s kojima me upoznaje, zapravo pokušava da mi proda svoj svetonazor, što je uvek problem kod jednostranih dokumentarnih filmova.

U njegovom slučaju je da glavno rešenje za globalno otopljenje nije obnovljiva energija, nego da svako od nas postane vegan.

Alternativa postoji

Isto tako, ako je dokumentarno, onda je istinito zar ne? Onda nemoj posle proveravati činjenice i brojke s kojima barataju.

Zato, ako ga se odlučite da ga gledate, pa nakon pola filma počnu da vam smetaju "negativci" u njemu, pa čak i ako se možda ne slažete s autorima, možda je do ugla snimanja i osvetljenja. Jer "pozitivci" su, obratite pažnju, snimani na savim drugačiji, "vedriji" način.

Ipak, kad zanemarite sve navedeno, "Zavera krava: Tajna održivosti" izgleda solidno, a ni završi ton mu nije pesimističan. Kroz primere ljudi i organizacija koje se bave održivim uzgojem biljaka, regenerativnom poljoprivredom i obrazovanjem, film pokazuje da alternativa postoji.

Samo zanemarite glavnu poruku filma. Ili nemojte.