Kako palmino ulje utiče na životnu sredinu u Indoneziji i kakve veze mi imamo s tim?

Doba je korone. Stresno je vreme. Svaka tema o kojoj smo započeli da razgovaramo dovodila je do sukoba mišljenja. Da li ćemo se vakcinisati ili ne? Ako da, biramo li rusku ili američku? Bolje da vam ne kažem što su ljudi birali. Ili na primer Bajern ili PSG? Lejkersi ili Majami?

Kako bi pobegli od sivila svakodnevice, okretali smo se filmovima, serijama i muzici. Ali i oni su bili na ivici depresije. Barem se tako sećam Uglavnom, te godine pojavio se dokumentarac Život na našoj planeti Dejvida Atenboroa. U njemu je scena orangutana koji sedi na poslednjem drvetu, dok je oko njega milion hektara spaljene zemlje - zbog palminog ulja.

Prošle nedelje tu fotografiju mi je ponudio algoritam s linkom na dokumentarac. Pa ti piši o ekologiji i zaštiti zemljišta u svojim tekstovima. Ili se druži s muškim prijateljima.

Na dalekom, dalekom Istoku

Palmino ulje ima ogroman uticaj na životnu sredinu u Indoneziji, jer je ta zemlja, zajedno s Malezijom, najveći svetski proizvođač.

Zbog plantaža palminog ulja krče se velike površine tropskih šuma, što uništava staništa za životinjske vrste poput orangutana, tigrova i nosoroga. Seča šuma i isušivanje tresetišta oslobađa velike količine ugljen dioksida i metana, a požari često izazivaju smog koji ugrožava zdravlje ljudi i životinja.

Šestodelna serija o inovativnim pristupima poljoprivredi u borbi protiv klimatskih promena

Plantaže troše mnogo vode, zagađuju reke pesticidima i đubrivima, a zemljište postaje osiromašeno nakon više ciklusa sadnje. Lokalnim zajednicama se oduzima zemlja, što smanjuje pristup šumi koja im je bila izvor hrane i resursa. Radnici na plantažama često rade u teškim uslovima, a zabeleženi su i slučajevi dečjeg rada.

Ali palmino ulje je svestrano. Koristi se u prehrambenoj industriji, kozmetici, deterdžentima i biogorivu te je praktično zbog dugog roka trajanja i stabilnosti na visokim temperaturama. Osim toga, bogato je kalorijama i mastima, što ga čini efikasnim za proizvodnju hrane i energetskih proizvoda.

S druge strane, palma daje više ulja po hektaru od drugih biljaka za ishranu i izuzetno je svestrana, što smanjuje potrebnu površinu zemljišta. Mislim zato i pale svu tu zemlju.

Prema izveštaju Greenpeace-a, u Indoneziji je 2023. godine izgorelo oko 2,13 miliona hektara šuma i zemljišta. Od toga, vlada je službeno priznala oko 1,16 miliona hektara.

Dokumentarni film "Sezona paljevine" ("Burning Season", 2008) je eko-triler o mladom australijskom preduzetniku koji je verovao da se može zaraditi zaštitom prašuma u Indoneziji, spašavanjem orangutana od izumiranja i stvarnim uticajem na klimatske promene.

Njegov prvi izazov bio je da uveri tri indonezijska guvernera da podrže njegov program trgovanja ugljenikom. Zatim, naoružan ruksakom i prenosivim računarom, krenuo je na put širom sveta kako bi pronašao investitore za svoj program.

U međuvremenu, u Indoneziji je u toku sezona požara. Achmadi, mali indonezijski poljoprivrednik, pali svoj novostečeni komad šume kako bi ga iskrčio za palmino ulje. A na Borneu, Lone Drøscher-Nielsen spašava i brine se za povređene orangutane ili siročad u požarima. Dok se ona priprema za puštanje rehabilitovanih orangutana nazad u divljinu, počinje Konferencija UN-a o klimatskim promenama na Baliju.

Gore ne može ili?

Film je režirala Keti Henkel (Cathy Henkel), a narator je niko drugi nego Hju "Vulverin“ Džekman čiji visoki bariton daje dostojanstveni ton celom filmu, koji povremeno izgleda manično, jer je snimljen da izgleda kao trka s vremenom. Tri priče, jedan cilj, privući gledaoce da sede na ivici fotelje.

Ako vas pak nervira loš snimak, uvek možete pogledati novije dokumentarce koji se bave istim temama: U zemlji palminog ulja (In the Land of Palm Oil) (2024) ili Palmino ulje u zemlji orangutana (Palm Oil in the Land of Orangutans) (2024). Ali malo upozorenje. Između njih je 16 godina razlike. I ništa se nije promenilo. Odnosno jeste, ali na gore.